U Specijalnom sudu u Beogradu danas se nastavlja suđenje pripadnicima kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, koji su optuženi za sedam ubistava, trgovinu drogom i oružjem, otmice i silovanje jednom mladića u prostorijama na stadionu FK Partizan. Suđenje bi trebalo da bude nastavljeno svedočenjem bivšeg pripadnika klana, Bojana Hrvatina, kom bi danas pitanja prvi trebalo da postavlja Marko Miljković.
12:43 Đurić ispituje Hrvatina
Sledeći koji se javio da postavlja pitanja Hrvatinu je optuženi Nemanja Đurić.
Đurić: Bojane, prvo da te pitam kakvog si zdravlja?
Sudija: Odbija se pitanje, sledeće.
Đurić: To ga pitam, da bi rekao da li je to razlog što je potpisao ovaj sporazum?
Sudija: Objasnio je već koji su njegovi razlozi.
Đurić: Koliko si učio ovo što si ispričao kao pesmicu?
Hrvatin: Nisam učio ništa.
Đurić: Da li si ti svestan da tvoj sporazum nije po zakonu?
Sudija: Odbija se pitanje.
Đurić: Da li znaš da ako priznaš da si lažno svedočio, možeš da dobiješ pet godina?
Sudija: Odbija se, sve je objasnio.
Đurić: Koliko dugo poznaješ Veličkovića?
Hrvatin: Od juna, do avgusta.
Đurić: Da li si mogao da kažeš Veličkoviću da dođe sam, da navodni prodavac oružja neće da se viđa sa puno ljudi recimo?
Hrvatin: Pa kako bi ga onda navukli na otmicu. Ja sam dogovarao sa vođama ove grupe, čiji je interes bio. Moj interes nije bio da se otme i ubije Veličković.
Đurić: To je tako izmislio, valjda zato što je on to tako radio.
Đurić: Zašto si izabrao Višegradsku da se nađeš sa Goranom Veličkovićem?
Hrvatin: Zato što sam gledao da sve to bude prirodno, ja sam bio zadužen da ga navučem. Tu me vozio nekoliko puta, pa nije bilo sumnjivo.
Đurić: A zašto ne na Ceraku, tamo ima manje kamera? Vidite kako izmišlja.
Sudija: Sve je to već objašnjavao, zašto su menjani planovi.
Đurić: Jesi li imao vozačku dozvolu?
Hrvatin: Nisam.
Đurić: Koji ti je to put da voziš automobil?
Hrvatin: Drugi, prvi put sam s tobom vozio.
Đurić: Sa mnom nisi ništa. Da li ti imaš saznanja da se Veličković kreće u tim krugovima, kao što je Filip Korać, jel on kriminalac?
Sudija: Odbija se pitanje.
Đurić: Jel znao da se družiš sa nama?
Hrvatin: Sigurno se ne bi viđao sa mnom da je znao da se družim s Veljkom Belivukom.
Đurić: Pričao si da se Veličković čuvao?
Hrvatin: Čuvao se generalno, od ovih ljudi iza stakla sam saznao da je bio dobar sa nekim ljudima, da se nije slagao sa navijačkom tribinom Juga gde je bio i Belivuk. Znam da su bili protivnici.
Đurić: Zašto je tebi verovao, pričom ili zbog nekih dela?
Sudija: Ne može on da nam kaže zašto je njemu neko drugi verovao.
Hrvatin: Mogu delimično da odgovorim. Prvo, ja sam dugo bio u zatvoru, Goran je prvo čovek iz navijačke priče, iako se jeste bavio i kriminalom. I ja dolazim iz navijačkog sveta, zato se napravilo neko poverenje. Pomogao mi je čovek za lekara kada mi je trebalo, oko droge smo radili zajedno. Sve su to neke okolnosti. Nije on samo mene pitao za oružje, ali eto upecao se. Što je najbitnije, imali smo zajedničke drugove iz kraja.
Đurić: S kim si bio bolji, s Goranom ili s Veljkom i Markom?
Hrvatin: Mislim da sam to dokazao kada sam pristao da ga navučem. S Veljkom i Goranom.
Đurić: Koliko si novca dobio za to?
Hrvatin: Trebao sam da dobijem, 20.000, ali sam dobio 10.000 evra.
Đurić: Jesi li bio ljut zbog toga?
Hrvatin: Složio sam se da treba da dobiju i drugi koji su učestvovali.
Đurić: Koliko si dugo konzumirao droge?
Hrvatin: U tinejdžerskim danima, posle nisam.
Đurić: Jel imaš saznanja da sam učestvovao u delu ubistva Nikole Mitića?
Hrvatin: Ne da ja znam, ti si bio s nama u restoranu i otišao si svojim putem, a mi svojim.
Đurić: Zašto nije otet i Aleksandar Šarac kada je otet Mitić, kada je navodno i on lociran, a bio je prioritet?
Hrvatin: Nismo bili sigurni, samo je Miloš Budimir rekao da ga je video i da je u kolima pored mene. Dok smo se dvoumili da li jeste ili nije, stigla je poruka od Veljka da se hitno vratimo na stadion jer mu trebamo.
Đurić: Ako je Mitić već bio savljadan, zašto je Belivuk tražio da se hitno vratimo na stadion?
Hrvatin: To je pitanje za njega.
Đurić: Zbog čega se po tvojoj priči otimaju Šarac i Vukićević u isto vreme, kada Belivuk i Miljković nisu tu?
Hrvatin: Oni su, Belivuk i Miljković planski otišli u Crnu Goru da otmu Mileta Radulovića Kapetana, da pišu i navlače ljude s njegovog kapetana.
Đurić: Nisam to pitao, zašto je manje ljudi angažovano za to?
Hrvatin: Nemoj da se praviš pametan, nisu oni otimani na ulici, navučeni su da dođu.
Đurić: Jel Vukićevićev telefon mogao da se koristi?
Hrvatin: Nije mi padalo na pamet da ga koristim, Miljković mi je sat vremena pošto sam ga obavestio da je telefon kod mene, rekao da idem da ga uništim. Vezao sam kamen i bacio ga u vodu.
12:41 Budimir ispituje svedoka o oružju
Budimir: Ajmo na oružje. Da li si dok si dolazio na vikende iz Zabele posedovao neko oružje?
Hrvatin: Ne, kada sam izlazio na vikende, bio sam još u zatvoru i nisam imao potrebe za tim rizikom. Kada sam izašao, ti i brat ste mi ga dali, mislim da je čak bio neispravan. Onda mi je tvoj brat rekao da ga ne nosim, niko iz našeg društva nije nosio. Rekao mi je to iz dobre namere, vozio sam se s njim blindom, recimo ako nas zaustavi interventna, da ne padamo džabe. Imao sam još jedan pištolj, dobio sam ga ali neću da imenujem od koga, stajao je u šteku. Bio je neki dobar pištolj, "češka zbrojevka", mogao je da se proda na ulici za 1.500 do 2000 evra. Iz tog pištolja, dok je bio moj, nije opaljeno ni jedno zrno.
Budimir je završio sa ispitivanjem.
12:35 Budimir ispituje Hrvatina
Svedok saradnik Bojan Hrvatin, ponovo je za sudskom govornicom. Pitanja će mu u nastavku postavljati optuženi Miloš Budimir.
Budimir: Bojane, danas si rekao da si me gotivio, kada si prestao da me gotiviš?
Hrvatin: Rekao sam da smo se gotivili. Nisam prestao, jednostavno smo se razišli. Nemam ništa, u svakom slučaju, protiv tebe.
Budimir: Kada smo se razišli?
Hrvatin: Od vašeg hapšenja, u svakom slučaju kada sam se odlučio na ovaj korak.
Budimir: Koliko puta si uzeo marihuanu od nas i prodao?
Hrvatin: Podosta kilograma, ne mogu da se setim. Znam da sam uzeo dva puta po pet kila, nisu se ugrađivali na meni. Koja je cena bila za njih, bila je i za mene, plaćao sam transport.
Budimir: Doćićemo i do tih pet kilograma. Koliko si prodao marihuane preko mene?
Hrvatin: Ne sećam se.
Budimir: Ničega se ne seća. Koliko si novca zaradio?
Hrvatin: Ne mogu tačno da kažem, zaradio sam. Nisam vodio sveske.
Budimir: Kupce si pronalazio sam ili sa Čikagom, kako ga već zoveš?
Hrvatin: Sam ili preko nekoga
Budimir: Rekao si dva puta po pet kilograma? Jesi li je lično preuzimao, prodavao kupcima?
Hrvatin: Jednom mi je Nemanja Đurić doneo, jednom sam ja rano ujutru otišao, tamo sam preuzeo pet kila. To sam čuvao kod mene u stanu.
Budimir: Znači imao si štek stan?
Hrvatin: Nije štek stan, to je stan koji sam iznajmljivao i u kom sam živeo. To se nije zadržavalo kod mene, odmah sam imao kupce.
Budimir: Da li sam ja znao i bio upućen u to da kupuješ marihuanu i od nekog drugog?
Hrvatin: Mislim da jesi, družili smo se. Ti si meni odavno ponudio da budemo u poslu, bila je neka priča i da idem preko da se ne vraćam. Nisu pravili problem da moram da uzimam samo od njih, to moram da kažem.
Budimir: Pričao si ovde o pravljenju spida i da si nešto dodavao, koja je tvoja uloga bila? Da li si ti prodavao taj spid?
Hrvatin: Ako nešto prodam imao sam, nekoliko puta sam prodao po kilogram, možda dve kile ukupuno.
Budimir: Da li si prodavao drogu i na malo? Na gram?
Hrvatin: Imao sam u planu da počnem da radim na gram, ali to nije potrajalo, možda nekoliko meseci ali se desila ova situacija sa njima da su uhapšeni.
Budimir: Jesi li prodavao jednu, ili više vrsta droge?
Hrvatin: Jesam, ali nisam kokain, uzimao sam od Veljka, imao sam i partnera ali neću o njemu nije deo ovoga. Meni je bila glavna marihuana, spid ali nisam na malo.
Budimir: Gde si štekovao drogu dok je ne prodaš?
Hrvatin: Imao sam partnera, to je bilo na njemu.
Budimir: Jesi li dostavljao drogu kupcima, to na gram?
Hrvatin: Jesam, vidim se s njima, izvadim iz džepa i dam. Nekad sam išao autobusom, nekad peške, nekad "opel insignijom".
Budimir: Da li si sve to radio dok si bio član ove navodno odrganizovane kriminalne grupe?
Hrvatin: Jesam.
Budimir: Jesi li to rekao tužiocu?
Hrvatin: Jesam, napisao sam i u svesci.
Budimir: Za kokain si rekao da si uzimao od Gorana Veličkovića i Belivuka? Koliko si uzeo od Veličkovića?
Hrvatin: Oko 100 grama, čak smo probali uzorak, sećam se da je Marko Budimir komentarisao kako je njihov kokain bio bolji, kada kažem mi, mislim na škaljarski i kavački klan.
Budimir: Ja sam saznao da si kupovao od još nekoga. Neću da imenujem koga. Koliko si tako prodao?
Hrvatin: Jesam, delili smo zaradu. Ja sam imao robu, on kupce. Bilo je to do oko 10 kilograma kokaina.
Budimir: Jesmo li mi bili upućeni u to što si radio?
Hrvatin: Ne sećam se, nisam imao obavezu da zovem da pitam. Nije mi to zamerano. Zaradio sam hiljade evra od toga, nije bilo preko 10.000 evra.
11:30 Pauza od 30 minuta
Sudija je odredila pauzu od 30 minuta, posle čega će Bojanu Hrvatinu pitanja postavljati ostali optuženi.
11:02 Miljković nastavlja ispitivanje svedoka
Marko Miljković je nastavio da ispituje Hrvatina o Nikoli Mitiću.
Miljković: Ajmo sada Bojane da pređemo na Nikolu Mitića. Kada si video njegov telefon?
Hrvatin: Kada sam došao u bazu, ti si tada preko njega pričao s Lazarom Vukićevićem.
Miljković: Kako razlikuješ moj i Mitićev telefon?
Hrvatin: Sećam se da smo komentarisali da od nama poznatih lica ima samo Vukićevića. Meni je rekao da ne zna Aleksandra Šarca.
Miljković: Jel imao neke tetovaže?
Hrvatin: Ne sećam se, on je tog prvog dana već potamneo bio.
Miljković: Kako si utvrdio identitet Nikole Mitića, da se baš tako zove?
Hrvatin: Ne mogu da tvrdim, mislim da tada nismo znali, kasnije smo utvrdili kako se zove.
Nikola Mitić, prema optužnici, otet je 10. avgusta 2020. na Dedinju, pošto su vođe klana organizovale pripadnike da utvrde da li ih neko prati. Mitić je otet, jer su sumnjali da je učestvovao u pripremi njihove likvidacije, a potom ubijen u Ritopeku.
Miljković: Jel nije čudno što smo posle ubistva navodno došli do restorana?
Hrvatin: Ja se sećam da su posle oni otišli na more. Ne sećam se šta smo komentarisali.
Miljković: Ti si pričao o nekom kilometru, da si toliko bilo udaljen od mesta gde je navodno otet, kod ambasade?
Hrvatin: Ja sam pričao o mestu gde je otet, od mesta gde ja stojim do Američke ambasade. Ja otmicu nisam video.
Miljković: Taj period, između 3. i 10. avgusta 2020., gde se mi družimo?
Hrvatin: Uglavnom u stanu kod Lalića.
Miljković: Lalić je rekao da nismo bili kod njega, nego uglavnom na stadionu?
Hrvatin: To nije tačno. Bili smo tamo Belivuk, ti, Miloš Budmiri, Dejan Tešić je svraćao, ja sam bio. Tada je bilo priča, slao si nam slike nekih likova koji su sa Aleksandrom Šarcem. Zasigurno smo sedeli tamo, nismo bili samo tamo, ali smo bili uglavnom. Ja do 9. avgusta nisam otišao na stadion, zato što sam poznavao prijatelje Gorana Veličkovića, da me neko ne vidi, da ne bude nešto, jer je on bio povezan sa navijačima Partizana.
Miljković: Jel ti mene mrziš kao ja tebe?
Sudija: Kakvo je to pitanje, odbija se.
Miljković: Ja da probam. Dobro.
Miljković: Da li si sa Lalićem prodavao drogu?
Hrvatin: On je bio individualan kao ja, uzimao sam od braće Budimir, ali svi smo mi na neki način sarađivali.
Miljković: Za oružje, rekao si da su bile dve ture u kojima si učestvovao, a rekao si da je bilo šest tura, kako znaš?
Hrvatin: Kada sam ja došao na more u Tursku, nastavio je da preuzima od suprotnog škaljarskog klana Marko Budimir. Bile su slike, nisam ih ni gledao, znam da smo komentarisali "vidi kako daju na kašičicu". Sve je išlo preko njego, vi ste bili u inostranstvu.
Miljković: Rekao si da nisi gledao slike, kako znaš da je oružje?
Hrvatin: Tako jer se komentarisalo "vidi ovi klošari šta šalju, sa ovim ne možemo ništa".
Miljković: Da se vratimo na tvoj sporazum. Rekao si da si 16. novembra 2021. bio kod tužioca, jel tu bila i sudija?
Hrvatin: Odlazim kod tužioca da pričam o pokojnom Mitiću, mesec dana sam imao zakonski da napišem sve što znam, posle toga u decembru dolazim ponovo na sklapanje sporazuma. Nije bila tu sudija, ja mislim. Video sam je jednom, u decembru.
Miljković: Jel te pitala sudija vezano za krivična dela?
Hrvatin: Ništa me nije pitala, samo za svesku, da li je moj rukopis, ja sam rekao da jeste.
Miljković: Kako si se ispravio za Nemanju Đurića?
Hrvatin: Kakvo je ovo pitanje. Odeš tamo, daš izjavu, sumiraš. Prisetio sam se kasnije, rekao sam da je bio u delu a nije bio u delu i nije pravedno da ga stavim.
Miljković: Rekao si da si bio polupan i nisi bio psihički najbolje? Kako da znamo sada da nije polupan, menjao je izjave.
Hrvatin: Ja nisam menjao izjave, ja sam pojasnio zarad istine iako možda ne ide u moju korist, nego na štetu. Nisam rekao polupan, rekao sam da sam se osećao da mi se srušio svet, mesecima sam znao u čemu sam, žena je bila trudna, ja sam tek izašao sa operacije. Ovo je najgora situacija životna u kojoj sam, ali šta ću,moram da guram.
Miljković: Ko ti je rekao da promeniš iskaz?
Hrvatin: Niko, ja sam rešio da pričam sve kako jeste ovde.
Miljković: Jel ti oduzeta opel insignija?
Hrvatin: Ne, ja sam rekao da imam, rekli su mi da ih ne zanima.
Miljković: Da li je i dalje u tvom posedu?
Hrvatin: Ne mogu da se služim, nije registrovan.
Miljković je završio ispitivanje svedoka saradnika Bojana Hrvatina.
10:40 Miljković ispituje Hrvatina o Lazaru Vukićeviću
Miljković je nastavio da ispituje Hrvatina o Lazaru Vukićeviću.
Miljković: Da pređemo na Lazara Vukićevića. Da li si ga poznavao?
Hrvatin: Nisam ga poznavao.
Miljković: Jesi li nekada pričao sa njim?
Hrvatin: Jesam ga video fizički, sa kačketom i kosica, znali smo da nosi kačket. Nisam nikada pričao sa njim, stajao sam pored kada si ti pričao.
Miljković:Kako si znao da razmenjujemo poruke baš sa njim?
Hrvatin: Ti si rekao. Nisam učestvovao u tome.
Miljković: Šta je bila tvoja uloga u tome?
Hrvatin: Moja uloga je bila da učestvujem u kontrapratnji Vukićevića i Nemanje Đurića. Sa mnogm je bio Marko Budimir. Ti si bio opsednut njim, ti si pričao da nosi kačket. Ponoviću, nije problem, mi smo pratili.
Lazar Vukićević, podsetimo, namamljen je u kuću u Ritopeku, tako što su mu se pripadnici grupe predstavili kao škaljarci i poslali mu lažnu sliku vezanog Belivuka. Navodno su mu preko Skaja poslali poruku da dođe u Ritopek "da dere Vepra", aludirajući na Velivuka.
Miljković: Ko je poznavao od optuženih Lazara Vukićevića?
Hrvatin: Ti si ga poznavao.
Miljković: Da li si sekao i mleo Vukićevića?
Hrvatin: Ne.
Miljković: Ajmo Zdravka Radojevića. Jel sedeo na garnituri u kući?
Hrvatin: Jeste, kada sam ja ušao u kuću, sedeo si ti, pored Radojević, preko puta Budimir.
Miljković: Zašto smo mi ljuti na Radojevića?
Hrvatin: Moja saznanja su da se povezao sa nekim crnogorcima, i da je pričao da će ako ne nađe Marka Budimira da udari na njegovo dete. Marko Budimir je pričao da su radili zajedno, da je bio indijanac, to je bila neka mladalačka priča. Uvek je bila neka provokacija sa njim. Miljković je ovde rekao da je Radojević živ i da ga poznaje ceo život, ako zna da je živ, neka ga dovede.
Miljković: Ti lažeš i izmišljaš sve.
Hrvatin: Evo ako lažem, neka ga dovede ovde.
Sudija: Bez vređanja molim.
Prema optužnici, Zdravko Radojević ubijen je u Ritopeku 10. novembra 2020.
Miljković: Jel ti znaš nešto konkretno oko Radojevića?
Hrvatin: Znam konkretno da sam dobio 10.000 evra za to, dva puta po pet hiljada.
Miljković: Jel se ti razumeš u eksploziv, pričao si da te je Miloš Budimir angažovao da Radojeviću postaviš eksploziv?
Hrvatin: Ne razumem se uopšte u oružje, ali sam to hteo jer sam gotivio Miloša Budimira još iz Zabele, a i zbog pripadnosti grupi
Miljković: Kako bi to uradio kad se ne razumeš? Nije to film?
Hrvatin: Pa ne bih ja postavljao
Miljković: Za Radojevića, ko ga je navodno sekao?
Hrvatin: Belivuk, Miloš Budimir i ja.
Miljković: Ko ide do Dunava?
Hrvatin: Svi sem Veljka Belivuka, i Draganić i Janković. Belivuk je ostao u kolima.
Miljković: Važi, reci mi sada tog dana, kako i kada sam došao ja u kuću u Ritopeku?
Hrvatin: Ne znam to, mogu da kažem, samo kako smo došli ja i Marko Budimir.
10:21 Hrvatin za govornicom, ispituje ga Miljković
Sudija je potom pozvala okrivljenog saradnika Bojana Hrvatina da izađe za govornicu, koja se nalazi na sredini najveće sudnice Specijalnog suda. Iz boksa je izveden i optuženi Marko Mijković, koji će mu postavljati pitanja.
Miljković: Prvo pitanje za Bojana, reci mi kako se navodno zove ova organizovana kriminalna grupa?
Hrvatin: Ne razumem.
Miljković: Jesi li prošli put rekao kavački klan?
Hrvatin: Ovo je ogranak kavačkog klana.
Miljković: Jel bio neki sastanak vezano za izvršenje krivičnih dela?
Hrvatin: Evo recimo konkretno za Gorana Veličkovića. Nije to kao da radimo u firmi, ali jeste sastanak gde smo se dogovarali. Za prvi plan, bili su Belivuk, Miljković, braća Budimir, Lalić i ja, kada smo pričali da li ga znam i kako i šta. Tada sam pitan da li ga poznajem, da ga namestim. Drugi put, u bivšem restoranu Partizana, u bazi kako smo zvali. Uglavnom je Belivuk delio zaduženja ko će šta da radi, to je bilo na drugom sastanku.
Miljković: Šta si znao za Spasojevića, vezano za Veličkovića?
Hrvatin: Znao sam da je učestvovao u čišćenju kuće.
Miljković: Da li znaš datum tog sastanka?
Hrvatin: Ne znam tačan datum, drugi sastanak je bio oko 20. jula 2020.
Miljković: Na dan otmice, jel bio sastanak?
Hrvatin: Bili smo na stadionu, ti ja, Veljko, da prođemo još jednom sve to. Našli smo se tamo kao i svakog jutra.
Miljković: Kada si uhapšen, da li si pričao o Skaj komunikaciji sa svojim advokatom?
Hrvatin: Kada sam rešio da postignem dogovor sa tužilaštvom, ja sam rešio da pričam o svemu.
Miljković: Rekao si, kada su ti pustili Skaj komunikaciju, rešio si da pričaš?
Hrvatin: Jeste uticalo i to.
Goran Veličković, podsetimo, otet je i ubijen 3. avgusta 2020. u kući u Ritopeku. Prema optužnici, Hrvatin koji ga je poznavao i bio u kontaktu sa njim, namamio ga je da dođe u njive u blizini kuće, tako što mu je ponudio pištolje na prodaju. Ostali optuženi, kako se navodi, oteli su ga predstavljajući se kao policija, odvezli ga u kuću i tamo ubili.
Miljković: Da li si ti instalirao mašinu za mlevenje mesa?
Hrvatin: Budi precizniji. Ako je instaliranje to što zatičem mašinu, pa sam zašrafljivao motor i korito odozgo, može se reći. Ja je nisam kupio, nisam je doneo, nije bila moja ideja.
Miljković: Ko je kupio mašinu?
Hrvatin: Ja to ne znam.
Miljković: Ja tvrdim da se ovo što si pričao ništa nije desilo, ali se desilo potpisivanje tvog sporazuma. Kako ne pamtiš kada si potpisao sporazum, a pamtiš sve ostale datume?
Hrvatin: Ja sam rekao 16. novembra 2021., i u decembru kasnije. U novembru sam potpisao sporazum za Nikolu Mitića.
Miljković: Opiši mi smarta, boju i tablice kojim je dovežen Goran Veličković?
Hrvatin: Crni je bio, ili teget, tamne boje. Registraciju ne znam. Kasnije, posle izvršenja dela je bio sive boje, promenjena mu je boja.
Miljković: Kako znaš da je isti smart?
Hrvatin: Prosto, družili smo se, bili smo zajedno svaki dan. Ako su me lagala braća Budimir, lažem i ja. Bilo je priče da se uništi, ali im je trebao za posao, i on nije uništen nego prefarban.
Miljković: Kada smo pričali o smartu?
Hrvatin: Ti si mi pričao da je Budimir otišao i Aleksandra Gligorijevića pokupio smartom.
Miljković: Šta sam ti još pričao za Gligorijevića?
Hrvatin: Ne sećam se tačno, pričao sam s Milošem Budimirom.
Miljković: Tamo gde si vodio Gorana Veličkovića, jel to letnji put?
Hrvatin: Ne znam šta je letnji put, to je bio zemljani put.
Miljković: Jel te policija pitala da ih odvedeš na tu njivu?
Hrvatin: Nije.
Miljković: Gde te vodila policija?
Hrvatin: Samo na Dunav, bilo je dosta ljudi, možda je bio i tužilac.
Miljković: Koliko si puta video tužioca?
Hrvatin: Jednom kada sam išao na Dunav i još dva puta.
Miljković: Da li si toga dana kada je bila otmica na njivi, video pištolje?
Hrvatin: Nisam, rekao sam to.
Miljković: Ti si pričao o parkingu u Radničkoj, da je tu prvo trebalo da bude otmica?
Hrvatin: Ne, rekao sam da je prvo trebalo da bude kod mene na Ceraku. Drugo ste me pitali da li bi došao, ti i Belivuk, na parking u Radničku, pošto sam rekao da je postao obazriv.
Miljković: Kada si bio s njim na njivi? Pa to nije bilo sumnjivo
Hrvatin: To je bilo moje mišljenje, da je bilo bolje tamo. Taj plan smo pripremali desetak dana, hteli smo da ima poverenje, da on krene sa mnom, tako smo hteli sve da upakujemo. Ja sam rekao, on je mene ostavljao nekoliko puta na prometnim mestima, čak ste ti i Belivuk išli na parking da proverite, pa vas je Interventna legitimisala.
Miljković: Jel ti Veličković verovao?
Hrvatin: Na žalost jeste.
Miljković: Kada je isečeno telo Veličkovića, 3. ili 4. oktobra 2021?
Hrvatin: Ja sam mislio da je tog dana, ne znam.
Miljković: Da li si viđao škodu superb koju su vozili Senad Rešović i Vladimir Grek?
Hrvatin: Jesam, čak je Rešović slupao pa je Belivuk rekao da će morati da je otkupi.
Miljković: Da li si tu škodu video 3. avgusta 2020?
Hrvatin: Ne sećam se.
10:16 Belivuk povređen, obratila mu se sudija
Sudija: Okrivljeni Belivuk, da li imate dodatna pitanja? Jel vam dobro?
Iz boksa za optužene je izveden Belivuk, koji hoda polako i "vuče" jednu nogu.
Belivuk: Da ne bi novinari izmišljali, leđa sam povredio na treningu. Ne mogu da stojim ali mogu da pratim suđenje.
Sudija je potom pozvala okrivljenog saradnika Bojana Hrvatina da izađe za govornicu, koja se nalazi na sredini najveće sudnice Specijalnog suda. Iz boksa je izveden i optuženi Marko Miljković, koji će mu postavljati pitanja.
10:11 Prozivka prisutnih
Sudsko veće ušlo je u sudnicu i počelo sa prozivkom prisutnih. Prvi su prisustvo potvrdili tužioci, zatim Belivuk i Miljković koji su dovedeni iz pritvora, a potom i ostali optuženi i njihovi branioci. Takođe, u sudnici su i svedoci saradnici Bojan Hrvatin i Nikola Spasojević, koji će svedočenje početi kada se završi sa ispitivanjem Hrvatina.
Treći svedok saradnik Srđan Lalić, koji je završio svedočenje, više ne prisustvuje suđenjima.
9:44 Dva konvoja marice stigla u sud
U dva konvoja marica, u pratnji pripadnika Žandarmerije, uz povremenu obustavu saobraćaja duž trase od Centralnog zatvora do suda u Ustaničkoj ulici, prebačeni su optuženi koji su u pritvoru u Bačvanskoj.
Autor: Marija Radić