'KRV JE BILA SVUDA' Potresna ispovest roditelja o NOĆI kada im je Uroš Blažić UBIO decu: Sina sam prepoznao po PATIKAMA, bio je pokriven ćebetom! (VIDEO)

Miloš Todorović, otac koji je u masakru izgubio sina Dalibora, bio je prvi svedok horora koji je zatekao te večeri u školskom dvorištu.

- Ja sam tog dana prvi došao do školskog dvorišta. Bilo je to oko 10 sati uveče, moj sin je došao posle poslednja dva časa vožnje, jer je uskoro imao polaganje za C kategoriju. Večerao je, odgledali utakmicu, a nakon što mu je zazvonio telefon. Majka ga je pitala gde ide na šta je odgovorio da ide u školko dvorište jer ga je pozvao Miksa, inače sin Saše Panića. Rekao je da neće dugo i više se nikada nije vratio - započeo je potresnu ispovest Miloš i nastavio:

- Ja sam nastavio da gledam utakmicu dok se nisu začuli pucnjevi. Mislio sam da je neko veselje, međutim posle drugog rafalnog pucnja, pozvao sam Dalibora, ali se nije javio. Onda mi je zazvonio telefon i komšinica koja živi preko puta školskog dvorišta mi je rekla da požurim, jer ima ranjenih. Ušao sam u kamion, a žena je otrčala ka tamo. Kada sam stigao začuli su se jauci dece. Ja sam prvi ušao u školsko dvorište i prvo sam video Milana, njega sam odmah prepoznao, bio je mrtav. Pored njega je ležala devojčica Kristina koju te večeri nisam ni prepoznao. Nakon toga je ustala jedna devojčica koja je bila pogođena u glavu, ali prisebna, a pored nje još dve devojčice koje su bile u lokvi krvi, krv je bila svuda. Dozivao sam sina, ali nisam mogla da ga nađem. Moja žena je zatim stigla i krenula da viče da ga je našla. Pao je između klupe i stola i izvukao sam ga, polio vodom i on je pomerio glavu, bio je još živ. Ubacio sam ga u kamion i krenuo ka bolnici. Međutim, nije stigao do tamo, usput je izdahnuo -rekao je Teodorović.

Saša Panić, otac koji je u masakru izgubio sina Milana i ćerku Kristinu, kroz suze je ispričao kako je saznao da više neće videti svoju decu.

- To jutro je bilo sasvim uobičajeno, ništa nije slutilo na tragediju. Sin je došao iz treće smene, a ćerka je otišla u školu. Negde oko 10 sam čuo da su sa mojom suprugom i da se smeju, a momenat nakon toga je sin uzeo prsluk i javio mi da idu do školskog dvorišta. Pustio sam ih kao i svaki put, ne sluteći da će se ovo desiti -rekao je Saša i nastavio:

- Oko 11 sam čuo prijatelje kako viču na mojoj kapiji i kažu kako moram da požurim do školskog dvorišta, jer su se deca potukla. Bio sam se uplašio, ali nisam mogao ni da zamislim šta se desilo. Svi su tamo bili dobri prijatelji. Kada sam stigao, zatekao sam ogroman broj policije i meštana. Pojurio sam ka školskom dvorištu, čak ni 10-oro policajaca nije moglo da me zadrži. Spazio sam sina, prepoznao sam mu patike. Bio je prekriven ćebetom. Spazio sam još jedno lice i molio sam Boga da to nije Kristina. Probio sam se nekako do tamo i shvatio da je to ipak moja ćerka. Odeskle su mi se noge -rekao je Saša.

Kako kaže Saša, nakon 10 minuta su se pojavili Radiša Blažić i njegov drugi sin.

- Čuo sam kako ih ljudi pljuju i video gužvu oko njih. Vratili su ih u kola i u tom momentu sam shvatio da mi je njihov sin zlikovac ubio decu. Tek sam sutradan saznao da je u Orašju pobio i drugu decu. Sam se pitam kako prolazim kroz ovo sve i kako sam preživeo -rekao je Saša.

Autor: Iva Besarabić