Dušan Jovanović, dečak Romske nacionalnosti, imao je samo 14 godina kada su ga na današnji dan, pre 27 godina, tačnije 18. oktobra 1997., u Beogradskoj ulici, maltene na pragu kuće u kojoj je živeo sa majkom i ocem, nasmrt pretukli Milan Čujić (17) i Ištvan Fendrik (17), pripadnici "Skinhed" ultradesničarskog pokreta.
Tim povodom danas u 18 časova ispred Pravnog fakulteta kreće simbolična šetnja do parka. U parku će biti okupljanje kod spomen-table Dušanu Jovanoviću gde će se prisutnima obratiti Dušanova sestra Duška Jovanović, kao i aktivista i aktivistkinja.
"Pozivam sve ljude da dođu danas u 18 časova ispred Pravnog fakulteta, da nam se pridruže, da se ne zaboravi ovo što se dogodilo mom bratu, jer je to simbol rasizma. Situacija je sve gora i zato moramo svi da se udružimo i da u što većem broju pošaljemo poruku - stop rasizmu!", rekla je Duška Jovanović.
Foto: Printscreen YouTube/RUDAR 7
Skoro tri decenije kasnije osećaj sramote, besa i bola je isti. Tuga zbog prerano ugašenog života ovog nedužnog dečaka ne jenjava.
Ubijen je samo zato što je bio - Rom.
Pohađao je Osnovnu školu "Vladislav Ribnikar". Sa tatom Aleksandrom i majkom Milicom živeo je u dvorišnoj kući u Beogradskoj ulici. Bio je dobar učenik, mirno i povučeno dete koje je volelo da peca, igra fudbal i gleda kečere.
Kobne noći Dušan se kući vratio sa majkom iz Mirijeva u kojem su bili kod dede i ujke. Tamo mu je živela i starija rođena sestra Duška, koja je tada bila u 9. mesecu trudnoće.
Otac se spremao za treću smenu u "Gradskoj čistoći", pio kafu, a Dule mu je tražio pare da ode i kupi Koka-kolu od 2 litre. Aleksandar je sinu dao pare ne pomišljajući ni u najstrašnijim snovima da će ga pustiti pravo u smrt.
Izašao je do prodavnice koja je udaljena nekoliko desetina metara od ulaza u kojem je stanovao i nikada se više nije vratio.
Presreli su ga i napali nacisti Milan Čujić (17) i Ištvan Fendrik (17). Zaskočili su ga, udarali pesnicama, šutirali nogama po glavi, gazili, potom su počupali oluk sa zgrade i njime ga tukli sve dok mu nisu slomili vrat.
Telo je našao njegov otac Aleksandar. Dušan je ležao nasred Beogradske mrtav, otvorenih očiju. Jedna ruka mu je bila ispružena, druga savijena.
Sahranjen je dva dana kasnije u belom kovčegu, na večni počinak ispratilo ga je na stotine ljudi koji su autobusima došli iz svih delova Srbije, taksisti su vozili besplatno do Lešća.
Narod je izašao na ulice i protestvovao zbog ubistva nedužnog deteta.
Unija Roma Srbije 2007. godine postavila je spomen-ploču u znak sećanja na Dušana Jovanovića na mestu na kojem je ubijen. Njihov surovi čin uništio je celu porodicu Jovanović u kojoj su tragedije počele da se nižu jedna za drugom.
Majka Milica je prvih šest meseci nakon Dušanovog ubistva pokušala dva puta da se ubije. Prvo je popila sonu kiselinu, potom tablete.
Tri godine kasnije, ponovo je zatrudnela. Otac Aleksandar je mislio da će drugo dete da joj skrene misli sa Dušana, ali nije. Milica je rodila Kristinu, ali Dušana nikada nije prebolela.
Obesila se kada je Milica imala 15 godina.
Otac Aleksandar je dobio infarkt kada je pogledao film o svom sinu, film "Dušan". Nakon toga, amputirane su mu obe noge, srce mu je puklo od tuge godinu i po dana nakon što mu je supruga preminula.
Kristinu je tada usvojila Duška koja se preselila u Švedsku.
Milan Čujić i Ištvan Fendrik su dobili po deset godina maloletničkog zatvora. Kazna im je prvo umanjena za po 18 meseci po osnovu amnestije, pa su oni na slobodu, umesto 19. oktobra 2007, trebalo da budu pušteni 19. aprila 2006. godine. Posebnim rešenjem Okružnog suda u Beogradu kazna im je dodatno umanjena, pa je Fendrik uslovno pušten na slobodu 1. aprila 2004, dok je Ćujić uslovno oslobođen 30. aprila 2004. godine.
Autor: Snežana Milovanov
