"Otvara se pandorina kutija, da li dete od 10 godina shvata smisao i značaj kazne, i da li se kao takvo može kazniti?"
Pored nezapamćenog zločina koji se odvio u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" 3. maja prošle godine, Srbiju su potresle vesti o još dva slučaja stravičnih zločina koja su počinila mlada lica jedan u Duboni 4. maja, i još jedanu Niškoj Banji 5. oktobra.
Na temu roditeljske odgovornosti u slučaju kada maloletno lice izvrši ovakav zločin, ako i o starosnoj graniciji za krivičnu odgovornost mlađih maloletnika, za Kurir televiziju govorili su Blažo Marković, predsednik Sindikata policije i policijskih starešina Srbije i predsednik pokreta „Novi ljudi - nova snaga Srbije“, kao i Jugoslav Tintor, advokat.
- Jedino krivično delo za koje se može suditi roditeljima maloletnog lica koje se sumnjiči za neko krivično delo je zlostavljanje i zanemarivanje deteta, a zatvorska kazna predviđena za ovo delo nije visoka, 3 godine zatvora - rekao je na početku Tintor, pa dodao:
- Ipak, zakon o zaštiti lica sa mentalnim problemima dozvoljava da se dete koje je opasno šo sebe ili druge smesti u kliniku sve dok konzilijum lekara se ne izjasni da je dete zdravo - kaže Tintor.
On je objasnio i da se on protivi mogućnosti spuštanja krivične odgovornost sa strane pravničke struke, pa je objasnio i zašto je to tako:
- Ne možemo zbog dva slučajeva, bez pobzira koliko teška bila, da donesemo odluku da se spusti granica na 10 godina. Moraju psiholozi da utvrde na naučnoj osnovi da su maloletnici 2024. godine mnogo zreliji i svesniji nego maloletnici 2004. godine, to bi bila osnova - objasnio je Tintor.
On je dalje objasnio da se novi zakoni jesu stvorili zbog slučaja u Ribnikaru, ali da bi stvaranje ovog zakona otvorilo Pandorinu kutiju:
- Otvara se Pandorina kutija, da li dete od 10 godina shvata smisao i značaj kazne, i da li se kao takvo može kazniti? Uvode se nova krivična dela za obučavanje dece za rukovođenje vatrenim oružjem kao i odgovornost vlasnika streljane. Pravo se mora prilagođavati životu, ali ga ne možemo izmeniti ovako ekstremno - ističe Tintor.
Marković je istakao svoje mišljenje da se optuženima za ovakve zločine ne može verovati da su psihički nestabilni, jer po njegovoj proceni lice koje odluči da se preda ne može biti mentalno nestabilno:
- Pritisak je na policiji šta će učiniti u ovakvim situacijama jer su u oba slučaja ubice podigle ruke, odložile oružje i molile za život. Da su ih streljali, bili bi osuđeni. Zakoni za streljane ništa ne znače za ovaj slučaj. Bolestan čovek se nikada ne bi predao tako, oni su bili svesni da su ubijali - rekao je Marković.
Ipak, Tintor sa stručne strane ističe da bi izmena ovog zakona dovela i do disbalansa u odnosu jednog zakona na drugi, pa je i objasnio:
- Kada izmene krenu, dođe do problema u raznim krivičnim delima. Bila je velika kampanja da li dozvoliti uslovni otpust u slučaju ubistva deteta, koja je odbijena. Sada se predlaže zabrana uslovnog otpusta za još neka krivična dela, na primer silovanje, ali ni za jedno drugo teško ubistvo. Nastaje disbalans da od teških ubistava samo ubica deteta nema pravo na uslovni otpust, dok neko ko ubije dvadesetoro ljudi ga može dobiti.
Marković kaže da veruje da se neke stvari moraju promeniti u propisu postupanja policije u ovakvim, ekstremnim, situacijama.
- Policija treba da promeni propis u ovakvim situacijama, da samo žandarmerija ide na takav zadatak, da ako se puca, da se to lice likvidira - kaže Marković.
Autor: Dubravka Bošković
