Goran Živković (53) iz Niša ubio je svoju pet godina mlađu suprugu Jasminu tako što joj je po glavi zadao deset udaraca gvozdenom šipkom, a potom je pokušao da iscenira pljačku kako bi prikrio zločin!
Ovo svirepo ubistvo desilo se pre tačno osam godina, 3. oktobra 2016., u njihovoj porodičnoj kući u niškom selu Medoševcu. Zločin je bio motivisan Goranovom patološkom ljubomorom, jer je bio ubeđen da ga Jasmina vara u selu i u Mariboru, u Sloveniji, gde su radili.
Pošto su tokom postupka veštaci utvrdili da Živković pati od paranoidne psihoze, godinu i po dana kasnije mu je određeno obavezno lečenje u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa.
Živković je, ispostavilo se, u nastupu ludačke ljubomore u cik zore započeo prepirku sa suprugom, optužujući je da ima ljubavnika i da mu šalje SMS poruke. U svađi joj je najpre polomio mobilni telefon, udario dva šamara i potom dohvatio šipku i besomučno je izudarao.
Polomio joj je ruke, a kada je pala na krevet, zajašio ju je i sa najmanje deset udaraca joj smrskao glavu i dokrajčio je! Telo nesrećne Jasmine bilo je unakaženo do neprepoznatljivosti.
Šipku je potom bacio u septičku jamu, skinuo krvavu odeću i onda nekoliko puta glavom udario u ragastol vrata i zida. Dozivao je u pomoć komšije, tvrdeći da su on i žena bili žrtve razbojnika.
Živković je, međutim, pod pritiskom dokaza kasnije priznao da je ubio suprugu u naletu ljubomore, jer je umislio da ga Jasmina vara. Kada je pronađena šipka sa njegovim tragovima, nesumnjivo je bilo jasno šta se zapravo desilo.
Voleo je najviše na svetu!
Pred sudom je priznao zločin, ali se na branio da ga nije isplanirao niti da se sve odigralo na način kako je opisano u optužnici.
- Još ne mogu da shvatim šta sam uradio. Ubio sam ženu koju sam voleo više od života, koja mi je rodila dva divna sina. Za 53 godine nisam popio toliko tableta koliko za osam i po meseci u pritvoru. Noću ne mogu da spavam, imam noćne more. Ne mogu da kažem koliko mi je teško, ne znam šta se sa mnom desilo - rekao je Živković u Višem sudu u Nišu.
Branislava Petrović, komšinica ove porodice, izjavila je tada za Informer da su oni bili izuzetno vredni ljudi:
- Nakon što su pre pet, šest godina ostali bez posla u Nišu, u Sloveniju je otišao najpre Goran, koji je elektrovarilac, a za njim i Jasmina. Vredno su radili da bi dovršili kuću u Nišu. Jedan sin im se kasnije pridružio, a drugi je odlazio tamo samo povremeno. Oni su izuzetno dobri momci, žalosno je što im se ovo desilo.
Autor: Marija Radić