Masovno ubistvo u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, koje je počinio tada 13-godišnji Kosta Kecmanović 3. maja 2023. godine ušlo je u anale svetske kriminalistike. Naoružan pištoljima iz očevog sefa, sa rancem punim molotovljevih koktela, Kosta je ubio je deset (devet učenika i jednog radnika obezbeđenja) i ranio šest osoba (pet učenika i nastavnicu). Malo je onih koji su kroz istoriju počinili zločine poput Kostinog, a još je manje obrazovnih ustanova koje su doživele sudbinu koju je doživela OŠ "Vladislav Ribnikar".
Na svetskoj listi najvećih školskih masakara u istoriji, masakar u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" nalazi se na deobi 51. mesta po broju žrtava. A ako bi se sa liste izuzela ubistva koja su počinili organi država ili terorističke organizacije, masakr u "Ribnikaru" bi se nalazio na deobi 25. mesta najvećih školskih ubistava u istoriji.
Iako Sjedinjene Američke Države daleko prednjače po broju školskih pucnjava u odnosu na sve druge zemlje sveta, zanimljivo je da se nijedan od prvih 15 najvećih školskih masakara nije dogodio na tlu severnoameričkog kontinenta.
Tokom decembra 1907. godine, radnici iz rudnika šalitre u severnom delu Čilea štrajkovali su zbog izuzetno teških uslova rada i nepravdi koje su trpeli. Njihovi zahtevi uključivali su bolje uslove rada, redovnu isplatu plata i smanjenje cena osnovnih dobara u prodavnicama koje su kontrolisali rudnici.
Desetine hiljada rudara i njihovih porodica okupile su se u Ikikeu, tražeći podršku za svoje zahteve. Mnogi su našli utočište u zgradi škole Santa Marija, gde su čekali na pregovore između predstavnika vlade i poslodavaca.
Međutim, umesto pregovora, čileanska vlada je poslala vojsku da rastera okupljene. 21. decembra, po naređenju generala Roberta Silve Renarda, vojska je otvorila vatru na okupljene radare i njihove porodice u školi Santa Marija, što je dovelo do masakra hiljada ljudi, uključujući žene i decu.
Iako ovo nije "tipično" školsko ubistvo, masakr se ipak dogodio u prostorijama škole, a zanični podaci kažu da je u njemu ubijeno između 2.000 i 3.600 ljudi.
Najveći školski masakr
Masakr u školi u Beslanu, Rusija, 1-3. septembar 2004.
Jedan od najtragičnijih terorističkih napada u modernoj istoriji. Na prvi dan školske godine, 1. septembra 2004. godine, škola u Beslanu bila je ispunjena decom, roditeljima i nastavnicima koji su prisustvovali svečanom otvaranju nove školske godine. Naoružana grupa koju je činilo oko 30 terorista, među kojima su bili i čečenski separatisti i drugi islamski militanti, upala je u školu, zarobivši više od 1.100 talaca – uglavnom dece, roditelja i školskog osoblja.
Teroristi su tražili povlačenje ruskih snaga iz Čečenije i nezavisnost za Čečeniju. Brzo su minirali školu i postavili bombe širom sale za fizičko gde su zarobili većinu talaca.
Tokom sledeća dva dana, teroristi su držali taoce u pretrpanoj i zagušljivoj prostoriji bez hrane i vode.
Situacija je eskalirala trećeg dana opsade, kada su detonirane dve bombe unutar škole, nakon čega je počeo okršaj između ruskih specijalnih snaga i terorista. Pucnjava je izazvala paniku, a mnogi taoci su pokušali da pobegnu. Ruske snage su potom krenule u ofanzivu.
U haosu koji je usledio, došlo je do eksplozija i požara unutar škole, što je dodatno otežalo evakuaciju talaca. Mnoge žrtve su stradale zbog eksplozija i gušenja dimom, dok su drugi ubijeni u unakrsnoj vatri.
Na kraju, 334 osobe su poginule, uključujući 186 dece, dok je više od 700 ljudi ranjeno. Mnogi teroristi su ubijeni u akciji, a nekoliko njih je uhapšeno.
Ogroman broj masovnih školskih ubistava odigrao se na tlu zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Ovo su neka od najvećih:
Naoružani učenik Vladislav Rosljakov izveo je napad u svojoj školi, prvo detoniravši improvizovanu bombu, a zatim pucajući na učenike i nastavnike.
U ovom napadu bilo je 20 poginulih i oko 70 povređenih, a napadač je nakon krvavog pira izvršio samoubistvo. Ovaj događaj je označen kao najsmrtonosniji napad u školi u ruskoj istoriji.
Masakr u školi u Iževsku, Udmurtija, 26. septembar 2022.
Jedan od najsmrtonosnijih školskih napada u novijoj istoriji Rusije u kom je bivši učenik škole Artem Kazancev modifikovanim pištoljem ubio 18 osoba, većinom učenika, a među poginulima je bilo dece uzrasta od 7 do 15 godina, budući da se radilo o osnovnoj školi.
Artem Kazancev
Pre napada, bio je hospitalizovan u psihijatrijskoj ustanovi, a tokom napada nosio je crnu odeću sa nacističkim simbolima, što je sugerisalo ekstremističke i nasilne ideologije.
Napad je započeo rano ujutro, kada je Kazancev naoružan upao u školu. Njegovo oružje nije bilo standardni pištolj, već preuređena replika pištolja koji je modifikovao tako da bude smrtonosan. Nosio je i više punjenja municije, pripremljen za dugotrajniji napad.
Kazantsev je prvo ubio čuvara škole, a zatim je ušao u učionice, gde je nasumično otvarao vatru na učenike i osoblje. Meta su mu uglavnom bila deca nižih razreda. Napadač je počinio masakr s hladnokrvnim ponašanjem, šetajući kroz hodnike škole i pucajući bez ikakvog očiglednog motiva osim haosa i nasilja.
Pucnjava u školi 175, Tatarstan, 11. maj 2021.
Napadač, 19-godišnji Ilnaz Galjavjev, bivši učenik škole, izveo je oružani napad, u kojem je ubio 9 osoba – sedmoro dece i dvoje nastavnika i ranio 23 ljudi. Galjavjev je prvo aktivirao improvizovanu eksplozivnu napravu, a zatim pucao na učenike i osoblje.
Galjavjev je ranije pokazivao znake mentalnih problema, ali nije bio na psihijatrijskom lečenju pre napada. Nakon napada je uhapšen, a u aprilu 2023. godine osuđen je na kaznu doživotnog zatvora.
Najveći školski pokolj na teritoriji SAD
Pokolj u Virdžinijskom politehničkom institutu i državnom univerzitetu (Virginia Tech) dogodio se 16. aprila 2007. godine u Bleksburgu, Virdžinija, SAD. Ovo je bio jedan od najtežih i najsmrtonosnijih masovnih ubistava u školama u svetskoj, i najteže masovno ubistvo ovog tipa u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.
Napadač, 23-godišnji Sung-Huj Čo, student tog univerziteta ubio je 32 osobe i ranio još 17 osoba, a njih šestoro je povređeno skačući sa prozora bežući od napadača. Napad je izveden u dva odvojena dela. Prvo je ubio dve osobe u studentskom domu, a nekoliko sati kasnije otišao u zgradu nastave Noris hol, gde je nastavio pucnjavu na studente i profesore, zaključavši izlazna vrata kako bi sprečio bekstvo zatočenika. U jednom trenutku, tokom svog pucanja, Čo je prestao da puca na studente i tom prilikom je oduzeo sebi život.
Čo je od ranije bio poznat po svojim psihološkim problemima i nasilnim fantazijama. Prethodno je bio upućivan na psihijatrijsko lečenje, ali nije dobio adekvatnu pomoć, a u manifestima i pismima koja je ostavio, izrazio je duboko nezadovoljstvo svojim životom i ljudima oko sebe, gde možemo napraviti paralelu sa Kostom Kecmanovićem i njegovim dnevnikom.
David Kozak i masakr na Karlovom univerzitetu
Dana 21. decembra 2023. godine, u glavnoj zgradi Fakulteta umetnosti Karlovog univerziteta, koja se nalazi na trgu Jan Palah u centru Praga, Češka, 15 ljudi je ubijeno u masovnoj pucnjavi od strane studenta istorije Davida Kozaka, koji je u trenutku napada imao 24 godine. Povređeno je još 25, od kojih su tri stranca.
Pre napada, Kozakov otac je pronađen mrtav u svojoj kući u Hostounju.
Kozak je važio i za jednog od osumnjičenih za dvostruko ubistvo koje se dogodilo šest dana ranije, ali je glavni istražitelj naveo da policija nije uspela da reaguje na vreme da spreči napad.
Nakon pucnjave na Karlovom univerzitetu, Kozak je pod pritiskom policije koja ga je opkolila sa svih strana izvršio samoubistvo.
Ovaj incident predstavlja najsmrtonosnije masovno ubistvo u Češkoj od 1945. godine, što je prevazišlo napad u Bohuminu 2020. i jedno je od najsmrtonosnijih masovnih ubistava u Evropi od masakra u pozorištu Bataclan 2015. u Parizu.
Kroz istoriju je bilo previše pucnjava u školama na svim kontinentima, osim na Antarktiku, a ovo je bila samo šaka od onih sa crne liste kojoj se kraj ne nazire. Sva ova ubistva vezuje isti bol za žrtvama, napadači variraju od individualaca, preko terorističkih organizacija do državnih aparata, a motivi za veliki broj masovnih školskih ubistava nikada neće biti razotkriveni.
Foto: Printscreen/Društvene mreže, Pixabay.com
Motiv za ono masovno ubistvo koje nas najviše boli još uvek ne znamo, počinilac Kosta Kecmanović nalazi se na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu, dok se njegovim roditeljima sudi zbog masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Porodice žrtava čekaju pravdu, a za to vreme, Kosta je uvršten u sve najcrnje liste masovnih ubistava i njegovo ime stoji rame uz rame sa ISIS-om, Al Kaidom, Vladislavom Rosljakov, Davidom Kozakom i mnogim drugima koji će goreti u najvrelijem ognju pakla.
Autor: Jovana Nerić
