Protiv Vladimira Kecmanović i Miljane Kecmanović, roditelja dečaka Koste Kecmanovića, koji je 3. maja prošle godine u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubio 10 osoba, pokrenuto je šest sudskih postupaka. Jedan krivični, zbog kog bi mogli da završe u zatvoru, i preostalih pet, u kojima se traži nadoknada štete, zbog kojih bi oni mogli da ostanu bez dinara.
Neposredno nakon zločina, Kecmanovići su pokušali da prodaju imovinu ili je prenesu na rodbinu. Međutim, ovo im nije pošlo za rukom. Kompletna imovina je popisana i zabranjeno im je da njome raspolažu, a spisak je podugačak.
Pokušali da sakriju imovinu
Vladimir Kecmanović u svom vlasništvu ima stan na Savskom vencu od 87 kvadrata i automobil marke "mercedes". Spisak imovine majke Miljane Kecmanović znatno je duži. Stan kod Vukovog spomenika od 47 kvadrata i parking mesto. Polovina stana na Vračaru od 57 kvadrata, polovina stana na Zvezdari od 91 kvadrata. Tu je i polovina porodične kuće i pomoćnog objekta u Nišu.
U njenu imovinu spada i 25 ari poljoprivrednog i građevinskog zemljišta i njiva u Nišu i okolini Paraćina, ali i automobil "fiat 500", nakit i hartije od vrednosti.
Foto: Pixabay.com, Facebook.com
Međutim, oni će bez dela imovine ostati i pre završetka suđenja. Jedan od advokata tražio je nadoknadu dela troškova, pa su Miljani Kecmanović i izvršitelji nedavno oduzeli automobil "fiat 500" koji će biti prodat, a već duže vreme joj se odbija i polovina plate.
Psihološkinja Jelena Kenić kaže da su Kecmanovići pokušali da sakriju imovinu jer su shvatili da će ono što sledi biti verovatno jedan dug proces.
- To je njima verovatno bilo jasno već na samom početku i znali su da će ljudi koji su ostali bez svoje dece sigurno biti i nemilosrdni i vrlo uporni u traženju onoga što smatraju da su na neki način izgubili - rekla je Kenić.
Na pitanje "da li je normalno da u takvoj situaciji Kecmanovići razmišljaju o novcu i imovini", psihološkinja odgovara:
- Za svakog od nas pojam "normalno" je različit. Dakle, i način kako su ti ljudi živeli možda bi se mogao za njih nazvati normalnim i možda bi neki ljudi to nazvali normalnim porodičnim životom, ali možda može da se kaže da nisu bile baš tako normalne kako bi većina ljudi prosudila. Dakle, normalno je iz ugla očiju onih, odnosno iz očiju onih koji o tome sude različito i svako ima pravo da ima neki svoj način života, ali dok ne ugrožava prava drugih ljudi, koji imaju isto tako prava na svoj normalan pogled na život.
Autor: Jovana Nerić
