Iako ne postoje reči utehe za neutešne roditelje koji su izgubili decu tog kobnog 4. maja prošle godine u Malom Orašju i Duboni, svako od njih od tog dana vodi svoju bitku i pronalazi načine kako da preživi još jedan dan bez njih. Danijela Vujić, majka Dalibora Todorovića, koji je izgubio život u masakru u Duboni, svoju tugu neprekidno deli na društvenim mrežama.
Ne prođe dan da ova majka ne podeli potresnu poruku upućenu svom nastradalom sinu, sećajući se na dane koje su provodili zajedno i podsećajući sebe na one koji tek predstoje, a njega nema.
Koliko je tuga za nesrećno nastradalim mladićem nemerljiva svedoči svaka napisana reč neutešne majke, koja je i ovog puta podelila svoje emocije sa bližnjima.
- Odavno te nema u san da mi dođes sine, pa se majka brine. Da li si majku zaboravio tugo ili je u pitanju nešto drugo? Nema te više ali još uvek tvoja soba na tebe miriše i sve stoji kako si ti ostavio sve tvoje je tu, majka čuva sine i ne da te zaboravu. Još čuvam stvari tvoje i čekam te najmilije moje. I svaki praznik i dan težak je ko stena, kad svi su tu samo tebe nema. Teški su dani još teže noći, u čekanju sine nadam ti se da ćeš svojoj majci doći. U dane kad je majka najsrećnija bila, da zagrliš majku anđele moj mili, da vratimo dane kad smo srećni bili - stoji u objavi neutešne majke Dalibora Todorovića.
Foto: Informer.rs
Podsećanja radi, tog 4. maja ugašeno je 9 mladih života, kada je masovni ubica lišio života prvo mlade u Malom Orašju, Nemanju Stevanovića, Lazara Milovanovića, Marka Mitrovića, Aleksandra Milovanovića i Nikolu Milića, kao i Petra Mitrovića koji je u bolnici podlegao povredama, a potom u Duboni usmrtio i brata i sestru, Kristinu i Milana Panića, zajedno sa Daliborom Todorovićem.
"Držala sam ga u rukama i dozivala, krvi je bilo svuda"
Blažić se nakon stravične pucnjave i krvoprolića, dao u bekstvo, međutim, ubrzo biva uhapšen, od kada se nalazi u pritvoru, a nedavno održano je suđenje masovnom ubici kada su imali priliko da govore i ožalošćene porodice, između ostalog i porodica ubijenog Todorovića.
Foto: Pink.rs/S. Kuvekalović
- Moj Dača je tog dana otišao na posao, vratio se kući, doneo je i lekove svojoj babi koja je bila bolesna. Trebao je da polaže za kamion, odvozao je poslednji čas. Naveo je da ne spremam ništa za večeru jer će on kupiti pljeskavice da svi zajedno jedemo. On i ja smo seli da gledamo utakmicu. Međutim, stiže mu poruka da su se drugari skupali, i rekao mi je da ide na 15 minuta da se druži sa njima i da neće dugo jer sutra radi. Odlazi, čujem prvi pucanj, rafal, kažem Mišo neko puca, on mi kaže možda se neko oženio, a ja mu kažem ovako se ne puca. Komšinica zove Mišu i kaže deca su ubijena - rekla je Daliborova majka, Danijela, na prošlom suđenju, pa potom nastavila dalje:
Foto: Tanjug/NEBOJŠA RAUS
- Dolazim kod škole i vičem Dačo, sine, Dačo. Moj Dača je tu znala sam, ušla sam u školsko dvorište i ugledala sam Daču ispod stola, Miša je mislio da je pobegao pa je otišao iza škole. Kažem mu Mišo, naš Dača leži ovde. Stavili smo ga u kola, držala sam ga u rukama, dozivela, majica mu se podigla, ima krvi na stomaku, pritiskala sam da ne iskrvari. U Hitnoj je 45 minuta trajala reanimacija. Pogođen je u stomak. Dete koje mrava nije zgazilo, sva ta deca su bila divna. Uroše, Radiša seme ću da vam zatrem, prokleti daboga bili, ovo je upućeno njima. Ja imam ćerku, ali moj Dača je meni bio i moja ćerka, i sin i drugarica sve. Sve sam izgubila.
Pored Danijele, govorio je i Miša Todorović, otac ubijenog mladića, koji je pričao o tome da nema poente što Blažić govori da mu je žao što je pobio svu tu decu, kada njih više nema, te je podsetio i na to kada je Dalibor sa Blažićem igrao 2022. godine fudbal na nekom turniru u Šepšinu, kada su ga primili u ekipu, a on je uradio nešto ovako jezivo.
Autor: Jovana Nerić
