Možda prelomni trenutak u životu dečaka-monstruma Koste K. (15) i u donošenju njegove odluke da počini masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar" odigrao se krajem šestog razreda, kad ga drugari nisu pozvali na rođendan.
On je to, što je potvrdila i njegova majka Miljana, izuzetno teško primio.
Taj rođendan bio je takođe u maju, kad i nezapamćeni masakr u "Ribnikaru" godinu dana kasnije, na današnji dan.
U sudskim spisima se na više mesta pominje njegova emotivna nezrelost, saznao je Srpski telegraf.
- Preterana ambicioznost njegovih roditelja i potreba da ga drugari smatraju herojem kulminirala je otprilike tada. Bilo je prvo odbijanje okoline, kako je to on shvatio. Svi koji su mu bili značajni bili su na tom rođendanu, osim njega. Od tog trenutka on počinje da se menja - objašnjava izvor iz istrage.
Nada Radonjić Bulatović, bivša razredna dečaka-ubice i nastavnica srpskog jezika, kaže da je Kosta K. bio odličan učenik, išao je na takmičenja i bio je kulturan.
- Međutim, ponašao se superiorno u odnosu na sve. Kad je razgovarao s nastavnikom, postavljao se kao da je iznad svih, a mi neka sredina - opisuje bivša razredna. Ona objašnjava da je dečakova majka pred kraj šestog razreda tražila da bude prebačen u drugu smenu jer ga neka deca nisu pozvala na tu proslavu.
Radonjić Bulatovićeva se seća da je imao problem s iskazivanjem emocija. Kad su deca, tako, imala zadatak da recituju izuzetno emotivnu pesmu, on nije uspeo da se uživi.
- Moj utisak je da je u novoj sredini hteo da se takmiči i dokazuje, da mora da bude najbolji ili ga neće biti - navodi bivša razredna dečaka-ubice.
Istragom je utvrđeno da je dečak-monstrum zločin pripremao mesec i po dana pre 3. maja, ali je bes u njemu, dakle, počeo da tinja nekih godinu dana ranije. Tada mu je prvi put i oružje stavljeno u ruke.
Obuka o pucanju
Otac Vladimir, kako se sumnja, u tri navrata ga je vodio u Streljački klub Partizan Practical Shooting i u otvoreni prostor u etno-selo Gostoljublje u Mionici, uprkos činjenici da takva aktivnost i obuka očigledno ne odgovaraju njegovom uzrastu i, kako se pokazalo, psihičkom stanju.
Sina je najpre godinu dana pre 3. maja, u tom streljačkom klubu, obučavao da rukuje vazdušnim oružjem, da gađa mete u obliku koncentričnih krugova, kako da stoji i diše prilikom pucanja, nakon čega je odobrio obuku za gađanje iz vatrenog oružja - pištolja glok.
Dva-tri meseca kasnije u istom streljačkom klubu Vladimir je sina obučavao da rukuje, puni okvir i gađa u siluete ljudi iz pištolja češke zbrojevke da bi ga 12. novembra 2022. odveo u etno-selo Gostoljublje, gde je dečak pucao iz vazdušnog pištolja u koncentrične krugove.
Potom je 11. aprila 2023. ponovo Kostu odveo u isti streljački klub, gde je pucao u mete iz vatrenog oružja i to pištolja češka zbrojevka i ruger, za koje Vladimir poseduje odobrenje nadležnog organa za nabavljanje i držanje.
Foto: FOTO: Univerzum HD Media/N.M.
Fenomen ambicioznih roditelja
Mnogobrojni stručnjaci pokušali su da rastumače kako je došlo do nezapamćenog masakra.
Psiholog Vlastimir Stamenković ističe značaj neposrednog okruženja.
- Fenomen ambicioznih roditelja je veoma čest u našem društvu. Ta vrsta pritiska roditelja neretko ima štetne posledice po mentalno i emocionalno stanje dece. Preterano visoka očekivanja roditelja od dece stvaraju stres i pritisak na njih. Ukoliko deca ne ispune ta očekivanja, iz raznih razloga, to može da dovede do javljanja anksioznosti, depresije ili pojave drugih problema - tumači Stamenković.
S njim se slaže i socijalna radnica Ana Stanković.
- Da bi neko postao sociopata, uvek se polazi od više faktora, prvenstveno tih genetskih predispozicija, ali u velikom broju slučajeva i samo okruženje, a pogotovo porodični faktori mogu da utiču na poremećaje, odnosno eskalaciju poremećaja strukture ličnosti - objasnila je ona.
Otac ubijene Angeline: "Ne mrzim ih iako nisu rekli "krivi smo"
Anđelko Aco Aćimović, otac Angeline ubijene u "Ribnikaru", kaže da je došao do zaključka zašto je došlo do zločina.
- Posle toliko vremena mogu da kažem da smo pronašli uzroke ovih tragedija i da su to neadekvatno vaspitanje i nebriga o deci, a, uz to, i destruktivni uticaj interneta - istakao je on.
Za Kecmanoviće kaže da ljudskosti nemaju, kao ni empatije.
- Bilo bi ljudski da su iskreno rekli: "Da, ljudi, shvatili smo gde smo pogrešili. Osećamo odgovornost za to. Krivi smo, kaznite nas." Mi nikog ne mrzimo, ja to osećanje nemam. Ne mrzim ni to njihovo nesrećno dete ni njih, oni su za mene niko i ništa, kao i njihovi advokati - istakao je.
Autor: Snežana Milovanov
