Tridesetak imena onih koji su pravosnažno osuđeni za seksualne delikte nad maloletnicima, nalaze se u Posebnom registru koji vodi država, poznatijem kao "registar pedofila". Evidenciju vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, a zakon kaže da se podaci vode trajno i ne mogu da se brišu.

Oni nisu dostupni najširoj javnosti i na njih se odnosi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali se mogu dati na zahtev suda, javnog tužioca ili policije ovim organima ako su u vezi sa krivičnim postupkom koji je u toku.

Da bi se osobe koje su osuđene za seksualno zlostavljanje dece držale dalje od mališana, Lanserot komitet Saveta Evrope nedavno je, iznoseći preporuke za 26 država, Srbiji preporučio da uvede obavezni sistem provere prilikom angažovanja osoblja koje je u stalnom kontaktu sa decom.

- Prema Zakonu o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnicima dužni su da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih ili obavlja poslove sa maloletnim licima, upisano u posebnu evidenciju - kažu u Ministarstvu pravde.

Po istom zakonu, oni koji su osuđeni za ovo delo, posle izdržanog zatvora, moraju obavezno da se javljaju nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Njima je zabranjeno da posećuju mesta na kojima se okupljaju maloletnici, kao što su vrtići, igrališta, škole ili dečje manifestacije.

Imaju obavezu posećivanja profesionalnih savetovališta, dužni su da obaveštavaju policiju i Upravu o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta, kao i o putovanju u inostranstvo. Ove mere sprovode se najduže 20 godina posle izdržane zatvorske kazne.