U Goraždevcu je obeležena 21. godišnjica zločina na reci Bistrici u kome su albanski teroristi ubili Ivana Jovovića (19) i Pantu Dakića (13) i ranili Draganu Srbljak, Marka Bogićevića, Bogdana Bukumirića i Đorđa Ugrenovića.
Suzama i jecajima roditelja i sestara, paljenjem sveća i parastosom koji je na groblju u "brvnari" posvećenoj Svetom Jeremiji služio mitropolit Teodosije u Goraždevcu je obeležena 21. godišnjica zločina na reci Bistrici u kome su albanski teroristi ubili Ivana Jovovića (19) i Pantu Dakića (13) i ranili Draganu Srbljak, Marka Bogićevića, Bogdana Bukumirića i Đorđa Ugrenovića.
U besedi posle parastosa mitropolit Teodosije je naglasio da "opstanak srpskog naroda na prostorima KIM ima cenu, ali i platu". On je dodao da je srpski narod spreman da plati opstanak na svojim ognjištima.
"Ta naša žrtva ima i svoju platu, ona nije u zlatu i srebru, u nečemu zemaljskom, već ono što je Gospod unapred odredio za pravedne, nevine i čiste duše. To je naša uteha i nada i za Ivana i za Pantu i za mnoge druge koji su nastradali, naročito decu, ne samo na Kosovu i Metohiji", kazao je mitropolit blagodareći veru i trpljenje srpstvu da opstane na putu Božjem na svetom Kosovu i Metohiji.
Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Borislav Tajić, posle polaganja venca na spomenik srpskim stradalnicima iz Goraždevca je u ime države Srbije zatražio od međunarodne zajednice da ponovo pokrene istragu o zločinu na reci Bistrici, jednom od najvećih nad Srbima počinjenim u prisustvu međunarodne vojne misije.
"Zločin u Goraždevcu i svim drugim mestima stradanja srpskog naroda mora biti procesuiran. Istrage moraju biti nastavljene i porodice moraju naći mir. Bezakonje i sistematsko nasilje nad Srbima koje je nastupilo nakon usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 malo koga je tako pogodilo kao što je pogodilo porodice u Goraždevcu“, kazao je Tajić, zaključujući da takvi zločini obavezuju Srbe da čuvaju i bore se za postojanje i opstanak na Kosovu i Metohiji.
Pantin otac Milisav, podsećajući šta se dogodilo na reci Bistrici, rekao je da posle 21. godine od ubistva njegovog sina ne očekuje pravdu.
"Bilo je stotinak dece, ispaljeno je 87 metaka, to je zločin nad zločinima. To se nije desilo slučajno, kada sam kasnije otišao na mesto zločina, video sam utaban put, znači da su ubice ranije dolazile tu i pripremale zločin. Kada je pre deset godina istraga prekinuta, sve je prekinuto. Držim se i čuvam snagu da kada saznam istinu ostvarim svoj amanet. Tada ću sigurno biti najsrećniji čovek", rekao je Dakić, podsećajući da je sina na rukama odneo u italijansku bazu u Belom Polju gde ih nisu prihvatili.
Prebačeni su u bolnicu u Peći koja je bila pod kontrolom Albanaca koji su ih, kako je rekao, dočekali aplauzima i povicima ushićenja.
"Držao sam za ruke Pantu i Bogdana, nadajući se da će obojica preživeti, ali moj Panta je podlegao povredama pod sumnjivim okolnostima zbog čega i dan danas sumnjam da su njegovi organi uzeti i da je uz to što je bio ranjen dodatno izmrcvaren u bolnici“, kazao je on, ponavljajući da živi za dan da sazna ko je njegovom sinu i šest godina starijem Ivanu oduzeo živote kako bi izvršio svoj amanet.
Parastos su obeležile suze i jecaji majki i sestara Pante i Ivana, čija je sestra od strica u dva navrata padala u nesvest od bola za bratom s kojim je zajedno završila srednju školu.
Njihov vršnjak, jedan od ranjenih na reci Bistrici, Đorđe Ugrenović za Telegraf.rs je rekao da 21. godinu 13. avgusta ožive sećanja koja ga svakodenevno podsećaju na stradanje njegovo i njegovih vršnjaka usmereno na progon Srba iz Goraždevca, poslednjeg uporišta u opštini Peć oslonjenog na selo Ćuška, rodno mesto Agima Čekua.
"Svaki detalj tog zločina počev od rafala iz automatskog oružja, kukanja i zapomaganja, do onog što sam preživeo u bolnici živi u mojoj podsvesti i oživljava svakog 13. avgusta i verujte dok sam živ neću uspeti da se oslobodim te zle kobi koja mi dušu izjeda“, izgovori on dodajući da je upravo zločin na Bistrici u njemu usadio odlučnost da opstane u Goraždevcu sve dok je poslednjeg Srbina.
U Goraždevcu danas živi nešto manje od 600 Srba, od oko 2.200 koliko ih je do tog sudnjeg 13. avgusta živelo u ovom najvećem srpskom selu u Metohijskoj kotlini.
Iako broj Srba opada, kako tvrde meštani, raste broj novorođenčadi i dece koja zajedno sa roditeljima više od dve godine čekaju da se usele u novosagrađeni dečji vrtić u centru sela. Apelovaše i zamoliše Tajića da im pomogne da vrtić počne sa radom 1. septembra jer će to biti garancija povećanja broja đaka u osnovnoj i srednjoj školi u ovom selu.
Upozoriše da je srednje škole, Gimnaziju i Ekonomsku, u matičnim školama u Goraždevcu upisalo svega 15 đaka i da da je doveden u pitanje opstanak isturenog odeljenja u Osojanu pošto ni jedan učenik nije upisan.
Autor: Iva Besarabić
