Radovan Bošković (23) i njegov najbolji prijatelj Nikola Školjević (24) iz Brđana kod Gornjeg Milanovca poginuli su u martu u stravičnoj saobraćajnoj nesreći kada su se vraćali iz provoda, a njihove porodice i dalje neutešno tuguju za njima.
Bol, tuga, beskrajna ljubav, nada i čežnja samo su neke od emocija koje su preplavile ove dve porodice nakon tog 16. marta kada su ova dva vesela mladića puna života i snova poginuli. Ivana, Radovanova sestra od tada na društvenoj mreži Instagram neretko objavljuje njegove fotografije uz potresne citate, a nedavno je objavila i pismo koje je posvetila mlađem bratu.
- Oprostiće mi tata, oprostiće mi baba što sam na njih zaboravila sada, jer mi je sva tuga u tugi za bratom stala. Oprostiće mi što na njih manje mislim, jer mi ode nešto što nisam mogla ni zamisliti. Uvenuo mi je najlepši cvet što sam godinama gajila, za koji sam se stalno plašila i sada ga tugom i suzama zalila. Ljubav sestre i brata je nezamisliva, što sam to Bože ti skrivila? - napisala je u prvom delu potresnog pisma neutešna sestra, pa potom gorko nastavila:
- Molila sam ti se Bože da dobijem brata, sreći mojoj nije bilo kraja. Pevala sam mu tada, da li ću moći ponovo zapevati sada? U gluvo doba noći čuh tvoje ime, moje pitanje je bilo "živ li mi je?" Srce prihvatiti nikad neće, što mi Bog uze najmilije cveće. Kako nije puklo istoga trenutka od prevelike tuge, bola i jauka? Loše sam ti te noći bila, tebe u mislima prizivala. Kako sam mogla i pomisliti da mi se više nećeš vratiti.
Radovana sestra potom je napisala "da se često pita da li je njen brat osetio neku bol, da li je imao isti nemir u grudima kao i ona."
- Pozdravili smo se u mislima baš u pola 2, kako sam mogla znati da ti je srce tada prestalo kucati. Maštala sam o danu da pravimo svadbu, da ti kolo povedem i zagrlim mladu. Da te vidim u odelu i namestim kravatu, a oni te spustiše u raku. Mili moj, lepi moj, omiljeni moj... Kaži sestri kako je leteti bez krila, kako je u raju, ima li tamo kiše ili samo sunce sija? Da li ti anđeli pevaju uspavanku sada, kao što sam to nekada radila ja? - napisala je ona, pa dodala:
- Pevaju li ptice, zubori li reka, osećaš li vetar i miris cveća... Ako dođem kada ostarim, nemoj mi se smejati (ono tvoje) što sam matora i ružna, a ti lep kao pupoljak ruža. Zagrli me tada jako, jer nećemo se više pustiti. Poljubi me i reci mi da nas neće rastaviti. Dok završavam ovo pismo na ruku mi sleti leptir, stoji ne pomiče se. Krilima maše, da li si to došao suze mi obrisati i tugu ublažiti? Sa ruke smestio se kod srca, jer tu si ti i bićeš dokle god ono kuca. Do beskraja. Tvoja sestra Ivana.
Pismo koje je sestra posvetila bratu, samo je jedna objava u nizu, a danas je objavila i citat: "Kad vidiš da me polože u grob, ja neću nestati. Zar mesec i sunce nestanu kad zađu? Tebi se čini smrt, a to je rađanje. Grob ti se čini tamnica, a duša je slobodna postala. Koje to zrno ne nikne kad se stavi u zemlju? Pa zašto za sumnjam u zrno čovekovo?"
Radovanova sestra u nekoliko navrata objavila je i zajedničke fotografije poginulih prijatelja, koji se te kobne večeri bili u provodu. Kako smo ranije pisali, mladići su poginuli na raskrsnici Kursuline i Ulice Miloša Velikog u Gornjem Milanovcu, a do nesreće je došlo kada navodno, nisu stali na znak "stop". Tada je na njih direktno naleteo mladić A. O. (23) vozeći "micubiši" pri velikoj brzini, koji je nakon toga priveden. Nakon njihove pogibije grad Gornji Milanovac proglasio je Dan žalosti.
Mladići su, podsetimo, sahranjeni samo dan nakon toga 17. marta na groblju u Brđanima. Neutešne porodice, prijatelji, ali i njihovi saigrači iz lokalnom fudbalskog tima ispratili su ih na večni počinak. Na društvenim mrežama može se videti i potresna fotografija iz svlačionice kluba u kojoj su okačena dva dresa sa imenima mladića, a ispod njih vire njihove kopače koje su do juče nosili.
Autor:
