Slučaj male Danke otpočeo je kao nestanak, pa je javnost imala nade da će devojčica, nakon prvog paljenja sistema "Pronađi me", biti pronađena živa i zdrava.
Zahvalnost dugujemo neprestanom radu policije, vatrogasaca i svih ljudi koji su učestvovali, pa su osumnjičeni brzo pronađeni, ali tela Danke Ilić i dalje nema.
Čitav splet okolnosti, nelogičnosti i pitanja prožima javnost iz dana u dan, a nešto detaljniji osvrt na ovo zlodelo obavio je gost "Pulsa Srbije" dr Ljubiša Božić specijalista sudske medicine i stalni sudski veštak.
- Sve te informacije za sada govore da policija nema informaciju gde je to telo potencijalno ostavljeno, kao i to šta je urađeno nakon kritičnog događaja. Deluje da se traži na više lokacija, realno, u ovom trenutku, sa protokom vremena, to je sve teže. Ima jedan opterećujući deo koji ne ide na ruku onima koji traže, a to je da će doći do degradacije tog tela, uticaj prirode je neminovan, a dosta toga zavisi u kom je ambijentu. Potencijalno, delovi tela bi mogli biti nađeni kroz godinu, dve dana, a da bude dokazano da je to telo koje se traži. Tu nemamo neki distancu, u smislu kada treba prekinuti sa potragom i kada se gubi trag. Trenutno je fokus da što pre bude nađeno - započeo je Božić.
Foto: Tanjug /VLADIMIR ŠPORČIĆ
Potom se osvrnuo na metode policije, odnosno da li može saznati od osumnjičenih gde se nalazi telo:
- Pa, metoda je vrlo jednostavna, a to je neprestano ispitivanje, pokušavaju da od tih ljudi izvade istinu, odnosno da se probudi ljudskost u njima, da dozvole da telo makar bude sahranjeno, da bude ljudski. Međutim, izgleda da imaju posla sa osobama koji su odličili da ne pričaju o tome, zato ih je i brat od osumnjičenog vodio policiju na 20 različitih lokacija. Nije to mali prostor koji se pretražuje, ali nije ni on beskrajan. Pored toga, kada uzmete u obzir veličinu tela, jasno je da je moglo biti na mnogim mestima sakriveno.
Božić je odgonetnuo kako psi tragači nisu uspeli da nanjuše trag:
Foto: Tanjug /VLADIMIR ŠPORČIĆ
- Tragači bi tražili jednu priču ako bi krenuli od njene odeće, ali ona više nije sa tim mirisima, to nije više njen identitet, takav je bio dok je bila živa. Ovo sada više nije to, oni sada nešto drugo moraju da traže, pa psi tragači nemaju ulogu u ovom slučaju, oni su bili korisni kada se još smatralo da je devojčica živa. Mogli ste primetiti da su i psi tragači išli do mesta udarca automobila, a dalje od toga nisu išli. To jasno govori kako oni funkcionišu, ali zato postoje ljudi, snimci, ali nije ovo prvi slučaj gde se nešto tražilo i tražilo, pa na kraju slučajno našlo.
