Nenad Savić prepričava svoju bol.
Nenad Savić, Stefanov otac, saslušan je pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu kao svedok oštećeni, u istrazi koja se vodi protiv Vasilija Gačevića i Marka Daničića, osumnjičenih za ovaj svirep zločin, koji su u bekstvu.
Savić je za Kurir TV govorio o ovoj tragediji.
- Fizički život jesmo nastavili, ali i nam se život gasi. Firma koja nam postoji 12 godina sa stalnim rastom je u fazi zatvaranja. Ćerka koja je postala doktor stomatologije 15. februara i dobila diplomu za svoj trud i rad nije htela da preuzme diplomu doktorsku. Kako živimo? Živimo, idemo po zemlji, hodamo. A da li se ovo zove život? Pa, možemo ga nazvati. Možda će biti bolje vremenom. Mislio sam da su suze prestale, ali nisu i danas ih je bilo. Nekad nešto vidite, nečega se setite, tako da ovakav način života ne bi poželeo nikome. Nisu ubili jednu osobu, jednog čoveka, ubili su mnogo ljudi oko njega, čitave porodice, čitave klubove, čitavu jednu ideju da je nešto dobro i da nešto treba da postoji na ovoj zemlji - rekao je Savić i dodao:
Svako sećanje na njega me gura da čak dođem na televiziju i da pričam sa novinarima i da dajem izjave, jer on je taj bio koji, kako njegov trener kaže, on odustane u jednom trenutku, onda se vrati još jači. Tako da, evo, vraćam vam se još jači. Sin me trenira iako nije živ. Trenira moju izdržljivost, moje strpljenje, moju životnu energiju, tako da još uvek je on jako prisutan.
- Za sam incident znamo od pre skoro tri godine. Tad je došao, imao je i hematome i modrice. Bili su na nekom rođendanu kod neke drugarice. Otišao je sa drugarom iz osnovne škole, sa njim je i porastao. Taj drugar se praktično zakačio sa njih petoricom, sa Daničićem ili Gačevićem, ne znam sa kojim od njih dvojice. Izlazi ispred njih petorica i prebijaju Stefanovog drugara. Kad vidite pet na jednog, pa čak i da ne poznajete osobu, pritrčaćete da pomognete, a kamoli kada ste zajedno odrasli. Stefan je stao na stranu svog drugara, rekao im je "mangupi šta ste uradili sa njim", oni su rekli "sad ćemo i tebe". Krenuli su petorica na njega, jedan ga je udario i pobegao, ostala su četvorica da se bore sa mojim Stefanom. Bio je u treningu daleko od ovoga, sada je mnogo spremniji bio, on je tad izašao na kraj sa njih četvoricom. Jednom je polomio vilicu. Danilo (Stefanov drugar) imao je 14 kopči. Bili su u Urgentnom centru, čak je imao i problem sa levim okom. Bio je bačeni u Savu nakon prebijanja. Moj Stefan je bio u Urgentnom centru i njih četvorica su bili u Urgentnom centru. Tuča nije dečija, ali se desila jedna tuča sa dosta povređenih dečaka. To je bio povod - rekao je Savić i dodao:
Za ostale situacije, on je krio od nas. Nije hteo da sekira ni njega, ni moju suprugu, ni mene. Tek sad kad se ovo desilo, došli smo do saznanja da su ga u par navrata jurili, tražili, jednom su mu gađali auto. Isti ti ljudi, ali on je to krio. Jednostavno nije hteo da pokaže slabost i da kaže treba mi pomoć da rešim nešto. Proći će vreme, proći će u zaborav. Desilo se nešto ružno, ali ne strašno. Tuče ima i dan danas po Beogradu, ja ne znam koliko se njih desi, ali nijedna se ne završava time da nekoga juriš dve i po do tri godine i nakon toga pokušavaš da mu oduzmeš život, i to na kraju i uradiš.
- Majka Gačevićeva me je pozvala. To se desilo nekih 4 do 5 dana posle samog događaja. Predstavila se, izjavila mi saučešće, ali je sve to bilo onako histerično. Supruga je sedela pored mene i čula je da mi neko kuka preko telefona. Čak i ja u tom trenutku nisam razumeo ko me zove. Ona se i ne preziva Gačević kao njen sin, pa onda nisam ni shvatio ko me zove. U tom trenutku supruga pita, ko je, ko je sad nastradao, šta se desilo, uzima od mene telefon. Ona, majka Gačevića, kaže ja ću da dođem kod vas da vi mene ubijete. Moja supruga joj odgovara mi nismo ubice, nemojte džabe da dolazite i ne želimo da vas vidimo. To je jedini kontakt bio i taj kontakt čak nije po meni ni ljudski. Ne možete da zovete nekoga histerišete, da ste u stresu, da plačete. Ako hoćete da izjavite saučešće, skupite hrabrosti, skupite snage i uradite to dostojanstveno. Naravno, od ljudi koji su nam počinili takvo zlo i ne želim da primim saučešće jer ne mogu da saučestvuju niti da osećaju šta mi osećamo. Postojala je namera da to uradi i sad što nije uradila to na način na koji bi možda trebalo, to je opet druga stvar, ali nezamerljivo. Ona je pod stresom, sve su porodice pod stresom. Ja bih voleo čak i oni da se pojave na televiziji da ispričaju njihovu stranu medalje - rekao je Savić.
Autor: