U znak sećanja na tragično nastradalu devojčicu Angelinu Aćimović, kao i na sve žrtve nastradale 3. i 4. maja prošle godine u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", Duboni i Malom Orašju, porodica Aćimović osnovala je fondaciju koja će nositi ime njihove ćerke.
Otac nastradale devojčice Anđelko Aćimović ističe da je neophodan stalni rad na značaju vaspitavanja dece u porodici i školi.
- Upravo iz tog razloga fondacija će se baviti očuvanjem faktora koji jačaju porodicu, kao osnovu društva i branu protiv destruktivnih pojava u svetu, kao i kod nas - naveo je on i dodao da će kroz rad fondacije njihova ćerka nastaviti da živi:
- Angelina je bila naše svetlo, naša radost, naša nada. Njen tragični odlazak je ostavio prazninu koju ništa ne može ispuniti. U znak sećanja želimo da stvorimo nešto vredno, nešto što će trajati i što će odražavati sve ono lepo i nevino što je ona predstavljala.
Fondacija "Angelina" nije samo način da se čuva njeno sećanje već i da se nastavi njena misija, poručio je Anđelko.
- Želimo da naša deca odrastaju u duhu vrednosti koje je ona nosila sa sobom, a da naša podrška bude oslonac porodicama koje su, takođe, pretrpele gubitke. Pozivamo sve ljude dobre volje da se pridruže ovoj misiji, da zajedno očuvamo sećanje na naše anđele i da učinimo svet boljim mestom, baš onakvim kakvim ga je Angelina sanjala - rekao je Aćimović.
Angelina je pohađala školu mode u kojoj je pokazala veliki talenat u kreiranju haljina, a njena porodica odlučila je da pokrene inicijativu da se ožive neke od njenih kreacija. Tim povodom, 17 poznatih dizajnera podržalo je ovu inicijativu, dalo svoj lični pečat u izradi haljina prema Angelininim skicama, koje će biti izložene u poslovnom delu u šoping-zoni Sava centra od 18. marta. Svi koji budu želeli da podrže misiju fondacije, imaće mogućnost da kupe izložene haljine, a sva sredstva biće usmerena u njen dalji rad.
Zajednički cilj
Rad fondacije je neprofitan, zasnovan na prikupljanju donacija, sponzorstava, dobrovoljnih priloga i poklona.
- Svi zainteresovani pojedinci i kompanije pozvani su da se pridruže ovoj humanitarnoj misiji i doprinesu zajedničkom cilju čuvanja uspomene na nedužne žrtve - navode iz fondacije.
Potresna ispovest: Suzom je rekla: "Ne brini, tata..."
Anđelko je na suđenju roditeljima dečaka-monstruma Koste Kecmanovića rekao da je njegova ćerkica bila zrela za svoje godine i uvek imala svoje ciljeve:
- Ona je u dnevniku napisala: "Planovi za 2023. - radiću domaći pre vikenda, dobiću dobre ocene odmah na početku, pročitati četiri knjige, od kojih je jedna na francuskom, napraviću rođendan za 15 najbližih prijatelja uz muziku i kupiću 70 evra za tri meseca."
Kada je bila mala, dodaje, njoj i sestri je izmišljao priče.
- Tada sam smislio lik Mede Brunde i ona je verovala u njega. Jednom prilikom, kad je porasla, pitala me je da li verujem u Medu Brundu, ja sam rekao da verujem, nisam želeo da je izneverim, a ona mi je na jednom crtežu porodice napisala Medo Brndo ispod mene.
Setio se i strašnog 3. maja.
- Vikend pre toga smo proveli pored Dunava, trčali smo, pričali i šetali, vozili bicikl. Kada smo se vratili, 2. maja tražila je da je vozimo u TC "Galeriju" da se nađe s prijateljicama. Znate, meni je i sada teško da idem tamo. Uđem i gledam da li ću je videti. Plačem često, da me niko ne vidi. Idem na posao, plačem, vraćam se s posla, plačem - rekao je otac.
Kaže da se 3. maja spremila za školu, radovala se tom slikanju.
- Tog jutra izašao sam pre nje iz kuće, nešto sam zaboravio i rekao da mi ponese, da ćemo se naći, sad, kad prođem pored tog mesta, ja stanem i plačem. U 8.45 pozvala ga je supruga i rekla mu je čula da je u školi bila pucnjava. Osetio sam u duši neki nemir - ispričao je Anđelko i dodao:
- Ćerko, izvini što ovo nisam rekao, ona je sada tu pored nas. Bila je u kostimu koji je volela.
Agonija je nastavljena u Tiršovoj, gde im je doktorka rekla da su šanse male, gotovo nikakve.
- Video sam je otečenu, sa zavojem, zbog operacije su joj ošišali dugu kosu jer je njoj metak ušao kod uva, a zaglavio se kod obraza. Period od 12 dana je bio strašan, od stresa nismo jeli ni pili, samo su nam davali injekcije preko kojih se unosi hrana. Jednom sam video suzu u njenom oku, mi smo to tumačili kao: "Ne brini tata, sve je u redu."
