DA LI SU ONI IKAKO MOGLI DA OSTANU TAJNA? Tužioci na OVIM detaljima grade slučaj protiv Brajana Volša

Dok grade slučaj protiv Brajana Volša, tužioci tvrde da jedan deo dokaza jasno pokazuje o čemu je on razmišljao pre i posle navodnog ubistva, a to je njegova pretraga na Google-u, piše Boston.com.

Naime, Brajan Volš je 27. decembra u pretragu uneo pitanje: "Kakav je razvod najbolji za muškarca", što je samo par dana pre nego što je Ana nestala 1. januara oko 4 sata ujutru.

Prema tužilaštvu, Brajan Volš je više sati "guglao" i uputstva o tome kako da se oslobodi tela.

Reakcije na Volšove pretrage su različite. Neki su verovatno proveli vreme brišući svoju istoriju pretrage, a drugi su se bavili pitanjem da li velike tehnološke kompanije mogu ili treba da predaju policiji istoriju onlajn pretrage svojih korisnika.

Međutim, u središtu ove teme nalazi se jedno pitanje, a to je da li zaista postoji nešto kao što je privatna Internet pretraga.

Kratak odgovor na ovo pitanje je NE.

Dugačak odgovor je malo komplikovaniji i naveden je u Google politici privatnosti.

Ipak, evo nekoliko stvari koje treba znati.

Kako Google prikuplja podatke?

Google čuva dve glavne vrste podataka: podatke koje korisnici pružaju i podatke koje sajt prikuplja. Prva kategorija uključuje informacije koje korisnici eksplicitno daju prilikom kreiranja Google naloga ili sadržaj koji se kreira ili aplouduje. Druga kategorija se odnosi na informacije kao što su IP adresa korisnika, tip uređaja koji koriste, istorija kupovine ili pojmovi koje korisnici pretražuju.

Kada Google prikupi ove informacije, u mogućnosti je da korisnicima pruži personalizovane reklame, razvije usluge njima prilagođene na osnovu preferencija korisnika i optimizuju učinak.

Prema Google, jedine okolnosti u kojima će deliti ove podatke su - ako korisnik pristane na njih, ako im pristupi administrator domena ili ako vlada to zahteva. A u slučajevima kada vlada zatražila korisničke informacije, Google, uprkos snažnom procesu evaluacije, često ih ipreda te je tako između jula 2021. i januara 2022. otkriveno 78 odsto traženih informacija.

Postoje tri osnovna načina kako korisnik može da ograniči podatke koje Google prikuplja i deli. Korisnici mogu da izmene svoja podešavanja privatnosti, da uđu u privatni brauzer poznat kao “incognito mod“ ili da izbrišu svoju istoriju pretrage.

Isključivanje aktivnosti na vebu i u aplikacijama

Jedan od načina na koji Google nudi povećanu privatnost je omogućavanje korisnicima da isključe svoje aktivnosti na vebu i u aplikacijama. Deaktiviranjem istorije pretrage, korisnici mogu ostati prijavljeni na svoj nalog, a da se njihove pretrage ne vezuju za njega. Ovo ne sprečava Google da prati i čuva istoriju pretrage korisnika, već to razdvaja od korisničkog naloga.

Ali čak i tada, praćenjem pretrage do IP adrese, aktivnosti prijavljivanja ili istorije pretraživača, Google verovatno može da poveže pretragu sa korisnikom, kaže Dejvid Šofns, vanredni profesor informatike na Noristern univerzitetu i izvršni direktor Instituta za sajber bezbednost i privatnost.

“Koliko shvatam, ako ste isključili istoriju pretrage, oni neće voditi evidenciju o pretragama koja je direktno povezana sa vašim nalogom“, rekao je Šofnes.

“Ne kažem da ne snimaju, jer koliko ja znam, Google na neki način prati sve što ga se tiče. Razlike su obično oko toga (da li) to povezuju sa vama”, dodaje.

Dok Google nastavlja da ima pristup podacima iako je istorija pretrage korisnika isključena, administrativni pristup istim podacima varira. Prema Šofnsu, kompanije mogu eventualno - u zavisnosti od konfiguracije i postavki pristupačnosti - da pogledaju pretrage svojih zaposlenih i veb aktivnosti sa radnog naloga čak i ako je istorija pretrage isključena, ako zaposleni koristi službeni laptop.

Pored toga, ako zaposleni koristi lični nalog na službenom laptopu, firma i dalje, iako teže, može da vidi njegovu aktivnost u nekim slučajevima zavisno od njihovih podešavanja. Administrator takođe može da vidi posećene domene veb adresa kada je korisnik povezan na njihovu mrežu. To znači da ako korisnik koristi lični uređaj na mreži svog administratora, administrator bi mogao da vidi veb adrese, kao što su google.com ili boston.com, koje je korisnik posetio.

Inkognito mod

Mnogi korisnici se takođe okreću Google režimu privatnog pregledanja, ili takozvanom “inkognito modu” (režimu bez arhiviranja), kako bi sprečili prikupljanje podataka o svojim pretragama. Kada korisnik otvori novu sesiju bez arhiviranja, svi podaci prikupljeni iz te sesije se čuvaju odvojeno i brišu nakon zatvaranja.

Oni koji koriste inkognito mod radi pretpostavljene neograničene privatnosti možda ne shvataju, ističe profesor elektrotehnike i računarstva sa Univerziteta u Bostonu Ari Trahtenberg, da inkognito mod generalno nije ni anoniman ni privatan.

“On jednostavno sprečava vašu sopstvenu mašinu da skladišti zapis o vašoj aktivnosti”, objašnjava.

Tokom inkognito sesije, brauzeri, internet provajderi i posećene veb adrese i dalje mogu da vide aktivnosti korisnika i njegov identitet.

“Problem je u tome što većina korisnika vrlo verovatno ne razume koliko im ovaj režim pruža malo prave privatnosti“, rekao je Trahtenberg.

Prema njegovim rečima, čitav niz subjekata, uključujući posećene veb adrese, provajdera usluga možda mogu da vide aktivnost korisnika i vrlo dobro da je poveže direktno sa njima.

“Zaista, ne znam ni za jedan način koji bi pouzdano učinio da vaše aktivnosti na vebu zaista budu samo vaše privatne”, rekao je on.

Brisanje podataka

Korisnici mogu pokušati da obezbede privatnost brisanjem svih pretraga. Neke informacije se automatski brišu, ali mnogi žele da izbrišu sve svoje informacije.

Kada korisnik klikne opciju “Izbriši podatke“ (delete), Google ovo smatra zahtevom da ukloni podatke sa fizičkog uređaja koji se koristi, a zatim da ih ukloni sa Google aktivnih servera, pre nego što ih ukloni sa servera sa rezervnim kopijama kojima je teško pristupiti. Taj proces traje mesecima i ne briše trajno podatke.

Ključni deo ovog procesa brisanja je anonimizacija podataka, gde Google zamenjuje ili generalizuje određene delove informacija o pretraživanju korisnika. Ali ovaj proces retko odvaja podatke od korisnika. Kao što se navodi u jednoj studiji iz 2019. godine, istraživači su uspeli da ponovo identifikuju 99,98 odsto korisnika čiji su podaci anonimni.

“Ovo je još jedan slučaj kada se vaši podaci brišu na neki način, jer možda vaše (izbrisane) istorije pretrage (više) nisu povezane sa vama. Ali neki od tih podataka su već integrisani u nešto drugo i… kako stvari sada stoje, nikada neće biti uklonjene”, naglašava Šofns.

I Šofns i Trahtenberg smatraju da je, kako iz pravnih razloga tako i iz razloga optimizacije, sposobnost Google da zaista izbriše podatke, komplikovana. Google često uključuje korisničke pretrage u operacije mašinskog učenja, a uklanjanje podataka iz tih operacija je skoro nemoguće.

“Dakle, rezultat je da, iako nema načina da se proveri kada i u kojoj meri Google zaista briše vaše lične podatke iz svog sistema, uveren sam da bi im bilo teško da izbrišu sve tragove vaših ličnih podataka iz svog sistema“, zaključio je Trahtenberg.

Podsetimo, Volš je 18. januara optužen za ubistvo supruge Ane Volš, rođene Beograđanke, a ovo je njegovo drugo pojavljivanje pred sudijom.

On je optužen da je 1. januara u podrumu porodične kuće u Kohasetu ubio i raskomadao Anino telo, a onda ga se rešio.

Tužioci su tada izneli niz dokaza do kojih su došli tokom istrage nestanka Ane Volš, kojoj se svaki trag gubi 1. januara.

Kako su naveli, Brajan je imao uznemirujuću pretragu na Guglu na ajpedu svog sina, uključujući i "10 načina kako se rešiti tela" i "kako sprečiti telo od raspadanja".

Tužilaštvo je predstavilo dokaze koje su sakupili iz 10 kesa za smeće a koje su navodno bačene na deponiji u blizini stana Brajanove majke.

Među dokazima je i komad ogrlice koju je Ana nosila, Prada tašnica, kovid vakcinacioni karton na njeno ime i druge stvari koje sadrže Anin i Brajanov DNK.

Brajanu je ukinuta kaucija i otada se nalazi u kazneno-popravnom domu okruga Norfolk.

Autor: