Bivši ministar građevine Milutin Mrkonjić obratio se medijima povodom krivične prijave koju je protiv njega podnelo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Mrkonjić kaže da je sa stručnjacima da utvrde da li je došlo do greške.
Prema njegovim rečima, procedura je jasna investitor ima pare, pare obezbeđuje država kod realizacije projekata izgranje puteva, on bira izvođača i nadzorne organe.
- Ministarstvo ne gradi, već vrši upravni nadzor. Logično je bilo da Koridor 10 i 11 vode Putevi Srbije. Oni su imali dug i zbog toga je formirano preduzeće Koridori Srbije. U svim tenderima je učestvovalo pet ministarstava. Ministarstvo ne gradi, već preduzeća - rekao je Mrkonjić.
- Spreman sam da odgovaram za sve strateške odluke, kakav imunitet. Očekivao sam orden za Koridore zato sam iznenađen - rekao je Mrkonjić.
Govoreći o prijavi, Mrkonjić je rekao da stiče utisak da je u pitanju samo neznanje i nepoznavanje materije.
- Zalažem se da se od ovoga ne prave afere, građevina je trežak posao. U to za glinu ne verujem... Ta žena koja je pisala očigledno ne zna ništa - istakao je Mrkonjić i dodao da je taj put mogao odmah da se pusti u rad, potrebno je uradi petlju kod Valjeva.
Kako kaže oseća da i ovo ima "neku politiku u sebi" i napominje da veruje samo u procene stručnjaka, koji su zaduženi da naprave ekspertizu, a ne u procenu Ministarstva. Mrkonjić je nadležnim organima poručio da traže odgovornost tamo gde ona postoji.
Prema njegovim rečima, sadašnja ministarka je imala insinuacije da je bilo i korupcije u ovom slučaju što je apsolutno netačno.
- U vladi od 2008 do 2011. bio sam ministar infrastructure, potom ministar infrastrukture i energetike, a nakon toga godinu dana ministar saobraćaja. Koridori 10 su bili prioritet, a dok je Koridor 11 imao drugi status pošto nije bio evropska transverzala - naveo je Mrkonjić.
On je objasnio da evropske banke nisu bile zainteresovane za Koridor 11 i da je tadašnja vlada morala da se dovija za sredstva kojih nije bilo.
Mrkonjić je naveo da je 2010. godine obezbeđen novac iz domaćih sredstava. Na tender je posao dobilo domaće preduzeće.
- To je bila strateška odluka, odluku su doneli Nacionalni savte za infrastrukuturu na čelu sa Borisom Tadićem, ne pokrivam se nikim nemojte shvatiti pogrešno, i Vlada Srbije na čelu sa Mirkom Cvetkovićem i samnom kao sa resornim ministrom. U realizaciji je učestvovalo pet ministarstava. Svi tenderi su sprovedeni po zakonu - istakao je bivši ministar.
- Krenulo se od deonice koja je bila najspremnija. Deonici su, inače, određene generalnim projektima u prethodnoj vladi za oba koridora. Bilo važmo da se što pre krene sa radom i da se obezbedi finansiranje za ostale deonice - rekao je bivši ministar i dodao da je odluke donosio Savet za infrastrukturu na čijem je čelu bio Boris Tadić
Mrkonjić je ukazao da je za krivičnu prijavu saznao iz medija i da je nije još pročitao.
- Moram da uzmem u zaštitu i građevinare. Naravno spreman sam sutra da odgovaram i sve objasnim ljudima - naveo je bivši ministar i dodao da je lako govoriti o Koridorima kada je sve završeno.
- Mi smo se izborili da hoćemo Koridor 11 da i on postane interesantan svetskim firmama, Svetskoj banci… evo sad se tu i Kinezi - ukazao je Mrkonjić
- Ne znam na šta se odnosi prijava, nisam je pročitao, ali je očigledno da je prijavu pisao čovek koji ništa ne zna. Da zna ne bi stavio u prijavu te ljude koje je stavio. Osoba koja je pisala prijavu mogla je možda više da se pozabavi nekim drugim problemima i da se Koridori završe umesto što se izmišljaju probemi - naveo je Mrkonjić.
Protiv Mrkonjića i još 13 odgovornih lica Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na čijem je čelu Zorana Mihajlović, podnelo je krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv 1, zbog deonice puta Ub - Lajkovac na Koridoru 11, koja nikada nije puštena u saobraćaj.
Kako se navodi, na toj trasi, asfaltirano je 4,5 od ukupno 12,5 kilometara, ali će morati iz početka da se radi, jer su uočena brojna oštećenja, a utvrđeno je i da su majstori ugradili glinu u osnovu auto puta. Za te radove biće potrebno oko milijardu dinara, odnosno više od osam miliona evra.