'UBIĆU I TEBE I TU KOPILAD U TEBI' Daliborku i njenog mlađeg brata je otac 'PRODAVAO' PEDOFILU, a onda joj je muž u TRUDNIČKI STOMAK ZARIO NOŽ - jedna beba nije preživela! JEZIVA ISPOVEST U EMISIJI JOVANE JEREMIĆ

Nju, njenog brata seksualno je zlostavljao čovek koji ih je čuvao dok im je otac bio pijan u kafani. Kada je još kao devojčica prijavila u školi ovo nasilje brat i ona su sklonjeni iz ritzične sredine, ali tu se njen pakao ne završava već počinje.

Kako to obično biva, žrtva nasilja u porodici bira nasilnika za partnera. Daliborku nevenčani suprug, koji je kockar, godinama zlostavlja, maltretira, preti, tuče, zaključava u kuću danima.

Svi oko nje su to znali, ali su svi ćutali. Policija je dolazila, ali ih je nasilnih podmićivao i prolazio nekažnjeno.

Nakon prvog porođaja, Daliborka ponovo ostaje u drugom stanju. I pored zlostavljanja odlučuje da bliznce donese na svet. Pošto nije mogla da izdrži nasilje, odlučuje da pobegne u sigurnu kuću, ali je monstrum pronalazi i otima. Nakon prebijanja, šutiranja, sledi najmonstruozniji čin zlostavljanja - uzima nož i zabada ga u Daliborkin trudnički stomak. Jedna beba nije preživela.

- Nakon razvoda roditelja, otac se odaje alkoholu i mlađi brat i ja ostajemo prepušteni sami sebi. Deka, pošto je bio veoma star, daje nas jednoj osobi u koju je imao poverenje da brine o nama. Ta osoba nas je seksualno zlostavljala, to je trajalo više godina. Gledala sam kako se on iživljava nad mojim bratom ili obrnuto. Ucenjivao nas je, pretio nam je, nosio je pištolj u automobilu i pretio, a mi smo imali samo baku i deku. Kada sam prijavila imala sam 14, a brat 10 godina, ali to je trajalo dobrih četiri, pet godina - ispričala je Daliborka gostujući u Novom vikend jutru kod Jovane Jeremić.

Kako kaže, nikoga nije interesovalo šta im se dešava.

- Moj otac je dobijao novac od tog monstruma da bi se to zataškavalo. Prodavao nas je jednom pedofilu. On je bio lokalni mafijaš. Nisam mogla da izdržim to iživljavanje, tražio mi je da spavam sa bratom i da on to gleda i ja prijavljujem to direktoru škole. Pre mene je to uradio još jednoj devojčici, ali se izvukao. Nakon prijave, izmešteni su u SOS dečije selo i tu smo proveli najlepše dane. Imali smo vaspitače koji su nam zamenili roditelje - dodala je Daliborka kroz suze i navela da su oni bili "trač tema".

Ja sam se po završetku škole sam se vratila u rodnu kuću. Brat ima još uvek traume, ja sam psihički jača. On je kao muško obeležen, on ni dan danas ne može da se vrati u normalu. Bio je izuzetno ponižen kao muškarac, ponižen od familije...Apelujem na roditelje ma koliko god da su umorni da se posvete deci. Prvo zaključavanje deteta u sobu, ćutanje je alarm da mu se nešto dešava. Deca pamte trenutke koje provedete sa njim, a ne šta ste mu kupili

Govoreći o mužu, kaže da je sve u početku bilo bajno i sjajno.

- Sve je bilo dobro do dolaska kod njega. To je za mene bio zatvor. Nisam smela izaći nigde bez pratnje njegove dece iz prvog braka, oca, nisam smela da razgovaram sa komšijama. Sve mi je bilo limitirano. Nasilnici te prvo odvoje od primarne porodice, pa postavljaju pravila i ograničenja, a pored toga su ogromni manipulatori. Posle batina ja se njemu izvinjavam - navodi Daliborka.

Kako kaže, mučenje je trajalo nepunih osam godina.

- Ujutru ustaješ, spremaš njegovu decu za školu, bilo ih je petoro, pošto je imao dva braka pre mene. I te žene je tukao. Jedna je pobegla u Nemačku da bi se sklonila od njega. Kada samo započeli vezu ja to nisam znala. To sam videla iz sudskih presuda koje sam pronašla u stanu. Nije odgovarao ni za jednu suprugu pre mene, bio je oslobođen. Ali sam mu ja naplatila svu muku i sve traume moje devojčice koja je imala suicidne namere zbog svaga što je doživela. Tukao je kao i drugu decu, šišao je na ćelavo, ona još ima ožiljak na glavi od njegovog udarca. Poslala sam je da zove moju majku da me spasi kada sam dobila batine u drugoj trudnoći i on je zgrabio za kosu, bacio je na stakleni sto. Imala je četiri godine - kaže Daliborka.

Na njeno kukanje niko od komšija nije reagovao. Samo je jedna osoba pozvala moju majku i rekla da se meni dešavaju strašne stvari i da dođe sa policijom.

- On me sklanja kod prijatelja da me policija ne bi našla. Imala sam slomljene zube i to ne mogu da sredim jer postupak u toku. Dešavalo mi se da leži ubijena do batina, u krvi na podu, policajac za 10 evra piše da je prijava lažna - dodala je ona.

Svađali smo se oko novca. Imali smo ogromno imanje. Zbog njegovih kockarskih dugova sam morala to da prodam. Nešto nam jeste ostalo, ali je insistirao da prodam i to je su mu pretili njegovi prijatelji, zelenaši i rekla sam mu da ne želim da prodam. Prvo mi je udario šamar, bila sam u sedmom mesecu trudnoće. Želela sam to malo da sačuvam za svoju decu. Ščepao me za vrat, počeo da me davi, rekao mi je kako će da "ubije i mene i tu kopilad u meni". Uzeo je nož i ubio me u stomak, sa leve i desne strane. Izgubila sam devojčicu, a dečak je preživeo, ali i dalje ima ožiljak. On ima tri godine i pita se da li mu je to ožiljak od tate. Ja decu ne nagovaram protiv oca. Kada me izbo izašla sam na ulicu i tražila pomoć, njegova pokojna tetka mi je rekla da se vratim u kuću jer je sramota. Bila je komšinica koja je došla da me previje. Kvava sam trčala po komšiluju, tog dana je došla Hitna pomoć, pretio mi je da će mi zaklati majku i brata ako kažem šta se dogodilo. Znao je da su oni jedino što mi je ostalo. Doktorka koja je vodila moju trudnoću alarmira policiju, bez njegovog znanja.

Daliborka kaže da joj je dobila unutrašnje krvarenje i da joj je doktorka pružila prvu pomoć pre nego što su je prebacili u Narodni front.

- Devojčica nije preživala, ona se rodila mrtva. Dečak se rodio posle punih devet meseci - uz suze navodi Daliborka, koja je zahvalno što je bar jedno dete ostalo pored nje.

Autor: