- Inspektor zrenjaninske policije javio nam je da je DNK analiza potvrdila da se radi o Goranu. Ništa novo nije nam rečeno u odnosu na informacije kojima već raspolažemo, Dakle, radi se o prirodnoj smrti. Bio je iznemogao, gladan i žedan, a pozlilo mu je nakon toplotnog udara. Otišao je do šumarka u Indutrijskoj zoni na periferiji Zrenjanina, kod skretanja za Elemir, i tu nažalost preminuo u sedećem ili klečećem položaju. Posle su ga našli psi, možda i lisice. Kad su ga rastrgli već je bio mrtav. Mlađeg brata Sašu, Goranovu ćerku, naravno i našu majka sve vreme nada nije napuštala - rekao nam je Goranov stariji brat Dragan Džunić pokušavajući da smiri uplakanu majku koje je neutešno ponavljala: "Sine moj rođeni...."

- Već sam doživela strašnu traumu pre više od dve decenije, kad su mi javili da je Goran poginuo dok je bio u vojci. Bilo je to 1999. godine, dok je Goran u Leskovcu bio na odsluženju vojnog roka. Pozvali su me i rekli: "Majko, popijte bensedin da se smirite, vaš je sin preminuo“. Goran se tada dobrovoljno javio da ide na Košare, ali se kod Medveđe ili Bujanovca prevrnuo vojni kamion. Dvojica vojnika su preživela, među njima i moj sin, mada su mi prethodno javiili da je poginuo Džunić. Ispostavilo se da je stradao njegov kolega, vojnik Đurić. Tada su pogrešili, sad nije greška - teškom mukom pričala je Gordana i dodala:

-Svima je moj Goran pomagao. Nikome nije naneo zlo. Pomagao je i dok je bio u Švajcarskoj. Nije zaslužio ovakav kraj - jadala se majka.

I Dragan, Goranov brat, potvrđuje da ga nada nije napuštala:

- I dalje nam je nejasno zašto tokom pešačenja od Novog Sada nije od nekog pozajmio telefon i u dve rečenice kazao gde se nalazi. Sve bi sad bilo drugačije. Baš da se nikom ne obrati, ne pozove... Nikada nećemo moći da dokučimo zašto je tako postupio. Mogao je to da uradi od prvog salašara koji mu je dao vode. Oni koji su ga napojili rekli su da je bio u svesnom stanju. Lepo im se zahvalio. Delovao je potpuno normalno. Brat je iza sebe ostavio punoletnu ćerku koja udata - kaže Dragan.

Podsetimo, Goran Džunić je nestao 4. avgusta nakon obeležavanja godišnjice “Oluje” u Novom Sadu. Tamo se zaputio bez lične karte i telefona. Od dana nestanka, viđen je na nekoliko mesta, na putu između Novog Sada i Zrenjanina, kako od vlasnika salaša i vikendica traži vodu, ali i kod kružnog toka na obilaznici u Zrenjaninu. Da mu je brat nestao, Dragan je 7. avgusta saznao od Goranovih komšija sa kojima je on i otišao u Novi Sad. Nestanak je prijavio policiji i danima tragao za njim.