Mladić je nestao 28. decembra, a za njim tragaju porodica i policija.
Aleksa Stanković (21) iz Kruševca nestao je pre 22 dana bez traga. Njegova majka Olivera sve praznike je dočekala onako kako nikad nije, u suzama čekajući da joj se sin javi ili da bar sazna nešto o njemu - gde je, da je živ.
Mladić je nestao 28. decembra, a za njim tragaju porodica i policija. U trenutku nestanka na sebi je imao crnu jaknu, crnu trenerku i crne pantalone.
"Poslednji put kada sam ga videla bio je 28. decembar oko 6.30 ujutru kada me je ispratio na posao. Ponašao se najnormalnije, nije radio ništa zbog čega bih posumnjala da će otići. Kada sam se vratila kući, njega nije bilo. Pogledala sam celu sobu i u ormaru nije bilo ni njegove garderobe. Na ekranu kompjutera je pisalo: 'Ako mi se tamo ne svidi, vratiću se'", rekla je Olivera, majka Alekse Stankovića.
Nesrećna žena svakog dana traga za svojim sinom, vreme prolazi i sada je već počela da strahuje da mu se nešto dogodilo.
"Samo da sam znala, da je nešto rekao, da se drugačije ponašao, da je uradio bilo šta zbog čega bih posumnjala da će otići... Ne bih krenula na posao taj dan. Samo da sam znala... Mnogo mi je teško, to je samo jedno dete. Prošlo je dosta dana, sumnjam da mu se nešto dogodilo jer je poverovao da će dobiti posao", priča majka skrhana bolom.
Olivera sumnja da je njenom sinu neko preko interneta ponudio posao negde u inostranstvu i da je zato otišao. Sumnja, međutim, da je sve bila laž na koju je Aleksa naseo. Do nje svakoga dana dolaze različite informacije o tome gde je Aleksa viđen. Javljali su joj ljudi da su ga videli u različitim delovima Beograda, a jedan muškarac iz Nemačke rekao joj je da ga je video u autobusu za Minhen.
"Imam nekoliko informacija. Prva koju sam dobila bila je dva dana nakon njegovog nestanka. Stigla mi je poruka sa njegovog telefona koja je glasila: 'Dobro sam'. Ne verujem da je to on poslao, sada sa bilo čijeg telefona može da se pošalje bilo kome poruka. To verovatno on nije uradio. Sledeću informaciju koju sam dobila je da je viđen ispred zgrade Generalštaba u Beogradu. Nakon toga me je nazvao i jedan čovek iz Nemačke i rekao mi da je Aleksa na putu ka Minhenu", navodi ona i dodaje:
"Radnice "Evrokompasa" misle da su videle mog Aleksu kako se raspitivao za autobusku kartu, ali niko mi nije potvrdio to kao istinu. Poslednje što su mi rekli je da je valjda viđen u Grockoj. Jedan muškarac me je nazvao i rekao da misli da je Aleksu video u Grockoj i da bi ranije pozvao, ali je tek sada video njegovu fotografiju u medijima. Juče me je takođe nazvala jedna žena oko 18 časova iz mesta Zaklopače, da mi kaže da misli da ga je videla u prodavnici u tom naselju, a potom i na autobuskoj stanici. Odmah sam to javila policiji ovde u Kruševcu i oni su mi rekli da su javili kolegama iz Grocke", priča Olivera.
Ona se, kaže, pre nekoliko dana obratila za pomoć i Fondaciji Tijana Jurić. Olivera kaže da je Aleksa bio povučen, da nije izlazio, nije imao loše društvo, da je po ceo dan igrao igrice i imao virtuelne prijatelje. Upravo zbog toga sumnja da mu je neko tako dao lažnu ponudu za posao na koju je naseo.
"On je bio dobar đak, dobre ocene je imao. On je samo dete. Kad god je igrao igrice držao je slušalice na ušima. Oduvek je hteo da ode u inostranstvo da radi. Znao je i strane jezike. Verujem da je dobio ponudu za posao koju nije hteo da odbije i da je otišao. Sa sobom je poneo i svedočanstva i sva dokumenta koje je imao. Jedino što me buni je što nije do sada prešao granicu, a prošlo je mnogo dana. Ne znam ni da li je podneo zahtev za vizu, ništa ne znam", priča neutešna majka i dodaje:
"Kada je otišao, obrisao je sve sa kompijutera i na njemu ništa nije ostalo. Policije je bila u stanu i uzela kućište računara i sveske u kojima je Aleksa pisao razne šifre, kako bi uspeli da nađu neki trag, ali do sada nemam nikakvu novu informaciju. Mnogo mi je teško, moram da budem jaka, ali ubija me ova neizvesnsost", priča neutešna majka.
