Bivši šef Odseka za krvne delikte Žarko Popović otkrio je malo poznate detalje iz istrage o ubistvu pevačice Jelene Marjanović.
Jelena Marjanović (33) ležala je najmanje četiri dana mrtva u kanalu u Borči, pre nego što je njeno telo pronađeno 3. aprila 2016. godine, tvrdi bivši šef Odseka za krvne delikte Žarka Popovića, čija je ekipa radila uviđaj.
Popović smatra da je Jelena ubijena ranije nego što je navedeno u zvaničnoj optužnici, po kojoj je ona nestala 2. aprila 2016, a pronađena dan kasnije.
‒ Kada je pregledan leš, na telu nije bilo nijedne povrede, osim na temenom delu glave. Tri sata ležanja na suncu na 30 stepeni je izazvalo morfološke promene da nijedan biološki trag nije mogao da se skine sa leša. To su velike morfološke promene. Naravno da nikakav DNK trag-profil nije mogao da se skine. I koliko je meni poznato, nije skinut. A ona je živa bačena jer je u plućima, bronhiolama i alveolama bilo vode. To znači da je udisala vodu. Mrtav čovek kad se baci ne može da udiše vodu niti da ima sadržaj vode u stomaku i plućima – ističe Popović.
Na izjave Marjanovićevih advokata da njegove “insinuacije stvaraju pogrešan utisak u javnosti o onome što zaista stoji u spisima” i da bi bilo “neozbiljno pridavati ovoliko važnosti ovakvim iskazima”, Popović replicira:
Nek on dokaže da to nije tačno i njegov klijent ide kući! Kada je tako pametan, neka on sa argumentima izađe na moju tezu, a ne sa šupljom pričom. Lako je pričati, nek izađe sa argumentima da mi kaže
‒ Ako je žena tučena po glavi, gde su tragovi krvi na licu mesta? Nije to Suecki kanal, nego seljački kanal, širine metar i dubine 50 centimetara. Tu kad opalite nekog oštrim predmetom po glavi, šiklja krv. A nigde nije bilo traga krvi na licu mesta. Tako da taj pametnjaković nek samo sa argumentima razgovara sa mnom. Neću da razgovaram sa njima jer su nekompetentni – poručuje Popović Marjanovićevom advokatu.
Popović naglašava da ne postoji nijedan materijalni dokaz da je Marjanović izvršio ubistvo.
Teorija o tajkunu ubici
O raznim teorijama, od toga da je Jelenu ubio neki tajkun koji se zaljubio u nju, što je govorio njen sada pokojni svekar Vladimir, Popović govori uopšteno. ‒ Hajde da apstrahujemo priču. Ona je bila pevačica u pokušaju. Možda se zakačila sa nekim iz beogradskog establišmenta, možda joj je neko obećavao da će joj napraviti prođu, CD, nastupe, samim tim odnos uđe u intiminu vezu. Kada je videla da je taj neko “ispaljuje”, možda je počela s pretnjama, tipa „trudna sam” ili „obelodaniću našu vezu”. Ako je zapretila nekom, a posebno ako je taj čovek na položaju, ako ima ženu, decu, vezu, onda ljudi iz očajanja posežu za takvim merama. Ubistvo je, po meni, urađeno vrlo traljavo – podvlači Popović.
Ništa ne ukazuje na njega osim njegove glupe priče da mu je žena nestala na nasipu. Možda je on ubica, ali nema nijedan materijalni dokaz. Niti ga je ko video, niti ga veže bilo kakav trag za lice mesta.
To je posle Odeljenje za krvne delikte počelo da radi, oni su njegovi kuću pretresali. Šta su oni tamo našli u njegovoj kući, automobilu, ja to ne znam – objašnjava detaljno Popović.
Uz to, ovaj iskusni inspektor pokušao je da objasni i kako bi sve ove priče mogle da se odraze na sudski postupak koji traje.
‒ Ako Marjanovića isključimo kao ubicu, to može biti samo na bazi činjenica i dokaza ili ako sud odustane od daljeg krivičnog gonjenja usled nedostatka materijalnih dokaza. Ali, ako sud nema dokaza da je on izvršio krivično delo, ne mora da znači da ga on nije izvršio. Ako nema dokaz da je direktan izvršilac ili da je na bilo koji drugi način učestvovao u izvršenju krivičnog dela, pripremi, prikrivanju, pomaganju, to mora sud da dokaže. Ako sud to ništa ne dokaže, moraju da ga puste na slobodu. Čija je greška, da li policije, da li tužilaštva, ja to ne mogu sada da kažem. Samo mogu da kažem da ne postoji savršeno ubistvo, nego samo loše vođen predmet – ne ostavlja dilemu Popović.