Tako je i Mihajlović mislio da je policija zatvorila slučaj i da će se izvući, ali je trag koji su pronašli ipak doveo do njega.

U ubistvu Zdravka Radojevića učestvovali su, prema optužnici: Veljko Belivuk, Marko Miljković zvani Mesar ili Zver, Nemanja Lakićević, braća Miloš i Marko Budimir, Vlada Draganić, Bojan Hrvatin, Nebojša Janković, Nemanja Đurić, Dejan Tešić i Srđan Lalić. Međutim, jedan trag koji je ostavio za sobom Dejan Mihajlović doveo je policajce do saznanja da je i on bio jedan od počinilaca ovog svirepog zločina. Svako od njih je u ovom zločinu iz koristoljublja, što je prema optužnici bio motiv za likvidaciju, imao ulogu i zadatak koji je obavljao.

Zdravka, koji je nestao 10. novembra 2020, pratila su Braća Budimir, a Lakićević je zloupotrebljavajući poznanstvo i poverenje i izazivajući sumnju u njenu bezbednost, dao žrtvi svoj automobil, a zatim je fotografije automobila poslao Miljkoviću, scenaristi svih otmica koje se klanu stavljaju na teret i tako omogućio njegovo lako praćenje.

Kobnog dana Radojević je, nakon što je namamljen porukama koje mu je slao Marko Miljković, došao na zakazani sastanak sa "prodavcem oružja" u blizini J. P. Lasta, gde ga je čekao Nebojša Janković. Prešli su u drugi auto i uputili se u zloglasnu kuću u Ritopeku, na putu do tamo imali su pratnju.

Hapšenja u Borči

Dejan Mihajlović i Senad Rešković, zvani Sneki, uhapšen su u ponedeljak zbog sumnje da su počinili krivična dela zločinačko udružovanje radi vršenja krivičnih dela i teška ubistva, a na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal branili su se ćutanjem.Rešović se tereti za novo delo, za koje se do sada grupa nije teretila - ubistvo Nikole Mitića, zajedno sa Belivukom, Miljkovićem i još devetoricom pripadnika grupe, dok se Mihajloviću stavlja na teret ubistvo Zdravka Radojevića, za koje je optužoca protiv ove grupe već podignuta. Obojici osumnjičenih je određen pritvor zbog opasnosti bekstva, mogućnosti ponavljanja dela i zbog uznemirenja javnosti.

Draganić je navodno obezbedio da sve u prostoriji u kojoj su ubijali bude spremno za likvidaciju, odnosno da ih čekaju lisice, trake za vezivanje, rukavice, čizme, radna odela, sredstva za čišćenje. Međutim, prema onome što je kasnije kao svedok-saradnik u Tužilaštvu ispričao Bojan Hrvatin, član grupe, kod tog ubistva napravljen je propust - prostoriju nisu obložili najlonima, što su inače obavezno radili kako na zidovima ne bi ostali tragovi zločina.

U kući su žrtvu čekali Belivuk, Miljković, Miloš Budimir, Lalić i Draganić. Savladali su ga i vezali na spratu kuće. Potom su ušli i Hrvatin i Marko Budmir. Svi su ga isprva tukli kako bi iznudili informacije o drugim kriminalnim grupama, njegovim vozilima koje poseduje, tražili su da otkljula kriptovani telefon da bi videli sa kim je sve u kontaktu.

Naterali su ga i da uzme pištolj u ruke, kako bi na oružju ostali njegovi otisci, a onda su kasnije te večeri iz tog oružja pucali na kuću Marka Budmira, s nameron da taj navodni napad na Budimira predstave kao razlog zbog kog je Radojević nestao. Nakon mučnog iživljavanja, prema rečima svedoka-saradnika, Belivuk je žrtvi lično presudio.

- Veljko Belivuk je rekao ovako: "Ajmo braćo, ko će da ga reši?" . Miloš je odmah odgovorio: "Ja neću, kum mi je" - objasnio je Hrvatin i zaključio: -Preciznim jakim udarcem Belivuk je ubio Zdravka.

Inače Miloš Budimir i Zdravko su bili kumovi, a među njima je došlo do raskola zbog poslova sa drogom, navodno je Budimir sumnjao da Radojević radi sarađuje sa njihovim protivnicima "škaljarcima". Nakon ubistva, Zdravkovo telo je isečeno, a potom samleveno u industrijskoj mašini za mlevenje mesa. Ostatke su pripadnici klana zaduženi za čišćenje nakon ubistava pakovali u džakove i prosipali u Dunav. Koju je ulogu imao u ubistvu i koji trag je policiju doveo do Mihajlovića javnosti za sada nije poznato.

Autor: