Goran Džonić (59), penzionisani vatrogasac, osumnjičen je da je učestvovao u nezapamćenom zločinu - otmici i ubistvu tročlane porodice Đokić 26. septembra u selu Moravac.
Kako se sumnja, Džonić je ovaj zločin pripremao punih šest meseci, a novac, koji je kobne noći ukrao od svojih rođaka, delom je zakopao u dvorištu svog sina, koje se nalazi tačno između sela Moravac i Tešica, lokacija na kojima su pronađena tela Đokića i njihov zapaljen automobil.
Prema do sada poznatim informacijama, Džonić je osumnjičen da je 26. septembra, nekoliko minuta nakon pomoći presreo svoje rođake, brata od tetke Gorana Đokića, njegovu suprugu i ćerku Lidiju, dok su se "pasatom" vraćali iz sela Moravac, gde su bili u poseti Goranovoj majci, ka svom stanu u Aleksincu. Na koji ih je način tačno Džonić namamio da odu do atara ovog sela, u kom je, svega četiri kuće dalje, i on živeo sa porodicom, za sada nije poznato. Ali ono što jeste poznato je da su Đokići odvedeni do zabačenog dela u ataru ovog sela, gde su brutalno, hicima iz pištolja ubijeni.
Ubica je Gorana naterao da gleda kako mu ubijaju najpre suprugu, sa dva hica - u grudi i glavu, a potom i ćerku. Sve ovo najverovatnije kako bi ga naterao da da šifru i ključ od sefa sa novcem koji je uvek nosio sa sobom u kolima. Ubijeni Đokić bio je vlasnik menjačnice u Aleksincu, imućan, ali izuzetno oprezan čovek koji je novac uvek nosio sa sobom. I njegov brat od tetke, koji mu je bio izuzetno blizak, je to dobro znao. Goran je ubijen poslednji, hicem u glavu. Nakon toga, tela tročlane porodice prekrivena su daskama i zapaljena su. Kada su izgorela do neprepoznatljivosti, odvučena su do šiblja, zatrpana granama i lišćem i tu ostavljena.
Ubica, za kog se sumnja da je najverovatnije imao nekog pomagača, odvezao je njihovog "pasata" 10ak kilometara dalje u atar sela Tešice i tu ga zapalio. Na ovom mestu zapalio je i žuti skuter kojim ih je presreo. Na koji način se ubica potom udaljio sa mesta zločina, za sada nije poznato, ali policija i dalje istražuje da li je mali crveni automobil, koji je kobne večeri primećen u selu Moravac, a koji ne pripada nikome od meštana, na neki način povezan sa ovim slučajem i da li je u pitanju neko ko je kobne noći došao po Džonića i odvezao ga do kuće.
Kako se sumnja, teren za zločin je unapred dobro pripremljen. Kanisteri sa bezinom ranije su doneti i sakriveni u žbunje i atar sela Moravac i atar sela Tešice kako bi dokazi, odmah nakon izvršenja zločina, bili uništeni. Upravo zbog toga je policiji i istražiteljima od prvog dana jasno da je u zločinu učestvovao, ili ga izvršio neko ko je iz tog mesta ili okoline jer je bilo jasno da je odlično poznavao teren po kom se kretao.
Ceo slučaj i istragu znatno je otežalo to što je nestanak Gorana, Gordane i Lidije prijavljen tek dva dana kasnije, kada su članovi njihove porodice shvatili da se oni tog 26. septembra nisu vratili kući, da su im telefoni nedostupni i da nisu bili na mreži od ponoći te večeri. Dan nakon toga, trećeg dana od nestanka policija je započela intenzivnu potragu za Đokićima.
Ovaj slučaj uznemirio je celu javnost, policija, meštani i prijatelji porodice krenuli su u intenzivnu potragu za njima. Agonija je trajala punih šest dana, a onda je tokom pretrage terena iz šiblja primećeno kako viri ruka... Tela Đokića tada su otkrivena. Istog dana, par sati ranije, pronađen je i njihov zapaljeni pasat. Još intenzivnija potraga za zločincima tada je započela, a od prvog dana bilo je jasno da je cela porodica ubijena zbog novca koji je Đokić sa sobom nosio.
Međutim ono što tih dana niko nije slutio je da će se ispostaviti da je za učestvovanje u zločinu osumnjičen blizak rođak Đokića. Muškarac, vatrogasac u penziji, porodičan čovek, imućan, koji živi svega četiri kuće dalje od Đokića u Moravcu.
Kako je "Blic" otkrio, Džonić je čak prisustvovao i sahrani. Međutim, iskusnima je bilo jasno tada da se neobično ponaša - kukao je, plakao, glasno ponavljao: "Ko li je mogao to da uradi?!", ali se tokom trajanja sahrane i opela držao u zadnjim redovima. Kasnije je otkriveno da dok se u javnosti predstavljao kao zabrinut rođak, kod kuće se ponašao normalno. Džonić je tog dana dobro znao da je policija u civilu na sahrani i trudio se da im ni sa čim ne privuče pažnju.
Kada je, kao i brojni rođaci i meštani, pozvan na poligrafsko testiranje, nakon što su pronađena tela Đokića, uspeo je da ga prevari. Međutim, prema nezvaničnim informacijama do toga je došlo jer je Džonić dijabetičar i nije pogodan za poligrafsko ispitivanje. Operativnim radom policija je ubrzo nakon toga došla do brojnih dokaza koji su upućivali upravo na Džonića.
On je ponovo priveden na ispitivanje i suočen sa dokazima, zločin je pokušao da smesti svojim sinovima! Ovo je šokiralo sve, ali ono čemu se Džonić nije nadao je da će njegovi sinovi proći poligraf.
Policija je potom u dvorištu njegovog sina, S. Dž. u kom se danima izvode radovi u dvorištu, a koje se nalazi baš na granici sela Moravac i Tešice, pronašla zakopan novac! Kako se sumnja baš onaj koji je kobne noći ukraden Đokićima.
Sumnja se da je Džonić, upravo kobne večeri, nakon što je ubio Đokiće u Moravcu, pa u ataru sela Tešice zapalio njihov automobil, otišao pravo do kuće svog sina, inače vojnika u Vojsci Srbije, i u plitkoj rupi zakopao deo plena!
Drugi deo novca odneo je kući i sakrio ga u usisivaču!
Policija je juče ponovo pretraživala oba dvorišta - i dvorište Džonićevog sina, ali i njegovo dvorište u Moravcu. I to u prisustvu njegove supruge Suzane, koja je nakon toga privedena na saslušanje kako bi utvrdili da li je nešto o stravičnom zločinu zanala.
Policiji je Džonić dodatnu pažnju na sebe skrenuo kada je otkriveno da je nekoliko dana nakon zločina vratio dug od 10.000 evra koji je imao.
Kolege: Bio je imućan i prek čovek
Bivše kolege uhapšenog Džonića ispričale su juče nezvanično za "Blic" da ni najmanje nisu iznenađene da je Džonić bio sposoban za takav zločin. Rekli su, pak, da su šokirani da je ubio svog brata sa kojim je bio izuzetno blizak.
- Bio je preke naravi, osvetoljubiv. Kad nije bio prvi u nečemu ljutio se, bunio. U selu je važio za osvetoljubivog čoveka, lošeg i zlog i tu narav je ispoljavao i na poslu kada je postao komandir - rekle su njegove bivše kolege.
- Na priči je dobar, ali vrlo prgav. Karijerista je i ne trpi poraze. Uvek je imao puno novca - kaže za "Blic" jedan meštanin Moravca i dodaje:
"Stalno je pričao da to što ne može da se završi ovako, može novcem."
Pronađen pištolj kojim su ubijeni Đokići
Oružje kojim je ubijena porodica Đokić pronađeno je pre nekoliko dana. Kako saznajemo, potvrđeno je da je u pitanju pištolj iz kog su Goran, Gordana i Lidija ubijeni.
Goran mu je slepo verovao
Koliko su Goran Đokić i njegov brat ot tetke Goran Džonić bili bliski govori i podatak da je Đokić samo njemu dozvoljavao da mu pere automobil u kom je krio novac.
Ni u koga drugog nije imao poverenja. A kako je on imao problema sa kukom, znao je da zamoli svog brata za pomoć. Često su viđani zajedno, kako popiju po koje pivo, druže se.
Išli su jedan kod drugog na slavlja, družili se, o čemu svedoče zajedničke fotografije, ali i činjenica da je sa Lidijom, koja je takođe brutalno ubijena, bio i prijatelj na Fejsbuku.