Kako kaže, mnogo joj je teško, ali želi da se napiše istina o njima jer su zaista bili sjajni ljudi.

"Goran je bio najbolji otac na svetu, mislim da nijedan otac nije vezan toliko za svoje dete kao što je on bio. Lidiju su dobili nekoliko godina nakon venčanja. Gordana je sedam meseci održavala trudnoću na ginekologiji u Nišu, a za sve to vreme Goran nije preskočio ni jedan dan da je ne obiđe u bolnici i donese sve što joj treba. Lidija je bila centar njihovog sveta. Za svaki rođendan, još dok je bila mala znao je da je iznenadi, dovede klovna u kuću, Deda Mraza za Novu godinu. Bez nje nije hteo nigde da krene, ni na jedan odmor, ni u jedan restoran, ma bilo gde... Gledao je da joj priušti sve moguće na ovom svetu iako je ona bila veoma skromna", priča potresena rođaka i dodaje da se Goranova vezanost za porodicu ogleda i u tome da tri godine nije želeo da ode da operiše kuk, jer nije želeo da se odvaja od svoje porodice.

Vezan za porodicu

"Gorana su svi iz uže familije nagovarali tri godine da operiše kuk, jer bilo mu je sve gore i gore, ali nismo uspeli u tome. On je i dalje radio i nije želeo da se odvaja od svoje porodice. Garantujem životom da nijedan otac nije bio kao on", naglašava rođaka. Gordana, kako kaže, bila je žena domaćica, koja im je stalno ugađala, spremala omiljena jela.

"Ona je bila požrtvovana i supruga i majka... Skromna zena, koja je gledala da ugosti svakoga i da uvek sve bude na svome mestu. Uvek su ispoštovali svakoga iz familije, kasnili jesu i to smo svi znali, ali uvek su došli. Nijedan rođendan ili bilo koje slavlje, nije prošlo bez njih", priseća se rođaka ove tragično nastrale porodice.

Ona se osvrnula i na zadnji susret sa Đokićima.

"Tada smo se videli na porodičnom slavlju. To je bilo kada su se vratili sa odmora iz Vrnjačke Banje. Goran je bio toliko lepo raspoložen, šalio se, smejao. Gordana je čak popila čašu vina, a inače nikada nije pila. Obožavala je cveće i uvek mu se radovala, a i drugima ga rado poklanjala. A za Lidiju bih mogla pričati danima, ali je mnogo teško... Naš anđeo", priča sagovornica.

Lidija puna ljubavi

Kako kaže, Lidiji se na licu videla čistota i dobrota.

"Puna ljubavi je bila za svakoga, obožavala je životinje, stalno im kupovala hranu i mazila se sa njima. Decu je posebno volela, igrala se sa njima i udovoljavala u svemu", priča njena rođaka koja se osvrnula i na detinjstvo ubijene devojke.

Kako je istakla, Lidija je bila veoma živahno dete, dok se u mladosti pomalo promenila i postala stidljivija.

"Često je znala da kaže da ne voli kod sebe to što je sada stidljiva, da bi volela da je zadržala u sebi tu smelost i opuštenost. A za roditelje je bila i previše vezana, imala je drugarski odnos sa njima. Bili su zaista divna porodica, stvorili svoju oazu mira u kojoj je trebalo da uživaju još mnogo, mnogo godina, a monstrumi su sve uništili", potresena je ovaj rođaka.

Ona dodaje i da se nada da će se pronaći krivci koji su ubili ovu porodicu.

"Ovo nisu zaslužili ni najgori ljudi, a kamoli ovako divna i vredna porodica", dodaje ona.

Na pitanje da li je familija saznala sa kim se Goran čuo kobnog 26. septembra oko ponoći, kada je navodno poslao poslednju poruku, dodaje da ne zna.

"Mi ne znamo ništa o tome, da smo nešto znali sigurno bi već rekli. Porodica Đokić ce zauvek živeti u našim srcima, uvek ćemo se sećati naših ispijenih kafa, razgovora. Miris naše prelepe Lidije će zauvek kružiti među nama i podsećati nas koliko su to bili veliki ljudi, mekog srca i čiste duše... Nestala je njihova lepota ali su nam ostale uspomene i hvala im na svakom izdvojenom minutu koji su proveli sa nama. Čast je bila biti deo njihovog života, nedostajaće mnogo, mnogo - zaključila je potresena rođaka.

Dve nedelje od ubistva

Inače, prošlo je tačno dve nedelje otkako je tročlana porodica Đokić iz Aleksinca oteta, a potom brutalno ubijena, a policija još ne zna ko stoji iza ovog nezapamćenog zločina. Prema nezvaničnim informacijama ubistvo je ili počinio, ili je u njemu učestvovao, neko ko odlično poznaje Aleksinac i okolna mesta jer su tela, ali i automobil ove porodice spaljeni i sakriveni na jako nepristupačnom terenu koji nije mogao biti poznat nikome drugom sem meštanima.

Ono što je iz istrage za sada poznato je da su Goran, Gordana i Lidija oteti svega nekoliko minuta nakon što su krenuli kolima ka Aleksincu iz sela Moravac iz kuće Goranove majke. Posle otmice su brutalno ubijeni. Obdukcija je pokazala da su Lidija i Goran ubijeni sa po jednim hicem u glavu, a Gordana sa dva - u grudi i glavu. Nakon što su ubijeni njihova tela su spaljena i izgorela su do neprepoznatljivosti.

Potom su ubice odvukli tela do šiblja, prekrili ih granama, smećem i lišćem i tu ih ostavili. Desetak kilometara dalje odvezli su Goranov "pasat" i zapalili ga kako bi uništili sve dokaze. Kraj vozila policija je pronašla jednu čauru.