Saznanja iz istrage ukazuju da kobne noći između 26. i 27. septembra u izvršenje stravičnog zločina nisu poneli mobilne telefone jer su znali da mogu da budu locirani. Posle zločina su spalili tragove da bi uništili ključne dokaze, što je radio i Belivukov klan. To, međutim, nisu sve sličnosti.

Tela supružnika Gorana (57) i Gordane (56) i njihove ćerke Lidije Đokić (25), koji su ubijeni pištoljem, a zatim spaljeni u selu Tešica, i dalje su na obdukciji, kojom je zasad, prema našim saznanjima, utvrđeno da im je presuđeno s ukupno četiri metka kalibra devet i 7,65 mm.

Kako se saznaje, sve ukazuje da su ubice Đokića izvesno vreme kovale monstruozni plan, za koji su ideje vukli najverovatnije iz brojnih detalja o likvidacijama žrtava Velje Nevolje.

- Napadači su Đokiće pratili izvesno vreme da bi saznali gde se sve kreću, te da bi osmislili na kojem delu puta im je najpogodnije da presretnu njihov automobil. Iz brojnih podataka o delovanju Belivukovog klana saznali su da je najbolje da mobilne telefone ne nose sa sobom jer su znali da će ih bazne stanice locirati na svakom mestu. Belivuk je saradnicima uvek napominjao da žrtve ubede da ne ponesu telefone. Takođe, isto kao i "kavčani", i ubice Đokića su žrtvama gledale u oči. Goranu je kobni metak ispaljen u lice - otkriva izvor iz istrage.

Prema našim informacijama, inspektori su na baznim stanicama koje pokrivaju rejon Aleksinca, Moravca i Tešice kontrolisali oko 600 telefonskih komunikacija tokom kobne noći. Samo šest telefona nije pripadalo lokalnim meštanima. Opsežnom istragom i oni su provereni, ali je ustanovljeno da te osobe nemaju veze sa zločinom.

Što se tiče uklanjanja ključnih dokaza, ubice Đokića videle su da je Belivukova grupa nakon masakriranja pripadnika suparničkih ekipa, palila odeću i sve što je ostalo iza pokojnika.

Nevoljini ljudi su, nakon bacanja samlevenih ljudi u reku, na obali spaljivali svoju odeću i odeću pokojnika, kao i sve njegove lične stvari. Ubice porodice Đokić na isti način su htele da onemoguće forenzičarima da na njihovim telima pronađu DNK tragove koji su ostavili na njima, pa su, kada su ih usmrtili hicima iz pištolja i bacili u jamu, čekali da tela potpuno izgore, a onda su preko njih stavili daske u nadi da ni ostatke pokojnika nikada neće naći. Takođe, to mesto u selu Moravac su posebno odabrali jer je udaljeno od kuća, pa plamen nije mogao da privuče meštane - ističe naš sagovornik.

U zločin je, verovatno, bio umešan neko ko je bio blizak Đokićima. I sve žrtve Belivukovog klana bile su na neki način povezane s njim ili s nekim od njegovih ubica.