Ovako se taksista Milan Smiljanić priseća stravičnog napada koji se dogodio u subotu u Novom Sadu, oko jedan sat posle ponoći. Petorica pijanih huligana od samo 21 godine krvnički su nasrnula na njega jer nije mogao sve da ih primi u auto.

Milan je s težom povredom glave zbrinut u Urgentnom centru, gde mu je stavljeno pet šavova. Napad se, kaže, dogodio munjevito. Za svega nekoliko minuta, auto je bio pun stakla i krvi.

- Te noći sam regularno dobio adresu preko radio centra, a kada sam stigao, video sam prvo njih četvoricu kako u alkoholisanom stanju sedaju u auto i govore: "Ovaj peti će u gepek". Rekao sam "nema šanse, ne mogu da vozim petoro ljudi", a jedan od njih mi je zapretio: "Ako ti ja kažem da voziš 10, ima da nas voziš 10". Odgovorio sam da neću nijednog i tada su se obrušili na mene kao zveri - priča povređeni taksista.

Nije, dodaje, ni video da su u auto uneli i dve flaše pune alkohola.

- Jedan me je odmah udario flašom punom vinjaka, a onda je drugi uzeo i o moju glavu lupio flašu piva. Treći je prišao sa druge strane auta, gde sam držao ruku na prozoru, i krenuo da me bije palicom.. Glava mi je sva bila u krvi, a auto pun stakla - priseća se Milan za Telegraf.

Jedva je uspeo da krene i potraži pomoć u SUP-u, koji se nalazi na samo stotinak metara od mesta napada. Očekivao je, dodaje, bržu reakciju policije.

- Dok su me legitimisali i uzimali izjavu, ja sam ih molio da prvo uhvate napadače, jer će pobeći. Srećom, obližnje kamere su snimile napad,a ja sam odmah prepoznao momka koji me je udarao flašom vinjaka. Bio je sav istetoviran i tako sam odmah znao da ga identifikujem - priča taksista.

Policija je identifikovala i ostale učesnike u ovom napadu i oni će takođe uskoro biti procesuirani. Protiv dvadesetjednogodišnjaka biće podneta krivična prijava u redovnom postupku za nanošenje lakih telesnih povreda, piše NS uživo.

Ovo jeste najgori, ali nije prvi napad koji je Smiljanić doživeo kao taksista. Svaki dana kada krene u smenu, njegova glava je "u torbi". Uvrede su, priča, svakodnevica, ali to se više niko i ne obazire. Samo kad se ne potežu noževi i palice.

- Život ko život, danas jesi, sutra nisi. To naročito važi kad si taksista. U Novom Sadu je taksi jeftin i voze se svakakvi. Dešava se često da ulaze s flašom, pa se raspravljamo s njima. Jedan je kolegu napao nožem i isekao mu prste. Nekad nas napadnu samo zato što im se ne svidi muzika u kolima. "Pojačaj, smanji, daj tamo, daj vamo", pa nas onda psuju i tako... - navodi Smiljanić.

Mladi su, prema njegovom iskustvu, sve bahatiji.

- Misle da je ceo svet njihov i da, ako su platili vožnju, mogu da rade šta hoće. Nastaviću ovaj posao, šta mi drugo preostaje... Radio sam kao bagerista u Vodovodu. Ali, klinac mi se udavio... A oni su me posle tri dana od nesreće pozvali da se vratim na posao. Rekao sam neću i dao otkaz. Sada, evo, već pet godina taksiram - priča Milan.

Sreća je, dodaje na kraju, što ima tvrdu glavu, pa je preživeo i ovo. A privatnu tužbu će svakako podneti. I zbog sebe, i zbog svojih kolega. Pa možda, kaže, neko i razmisli više o zaštiti taksista koja je sada - nikakva.