Osam godina od najstrašnije masakra u Srbiji kada je 13 ljudi u Velikoj Ivanči ubijeno na spavanju, a svega tri porodice uspele su da sačuvaju svoje najmilije.
Ljubiša Bogdanović je tog 9. aprila oko pet sati ujutru krenuo u krvavi pohod.
Kada je u svom domu ubio sina Branka i majku Danicu, a ranio ženu Javorku, iz pištolja CZ 88 ubio je još jedanaestoro. Većina je stradala u snu, u svojim krevetima ne sluteći da će im prvi komšija nauditi i to na kakav način!
Zakucao je na vrata četiri porodice, ubio je šest muškaraca, šest žena i dvogodišnjeg dečaka. Na kraju krvavog puta vratio se ispred porodične kuće i pucao sebi u bradu, dva dana kasnije preminuo je u Urgentnom centru.
U Srbiji je 10. april te 2013. godine proglašen danom žalosti, a 12. aprila žrtve masovnog ubice sahranjeni su na groblju u Velikoj Ivanči kada su se jecaji rođaka ukrštali nebom, a najtužniji prizor bio je kovčeg najmlađe žrtve, dvogodišnjeg Davida Despotovića.
Međutim, mnogi su se tada zapitali gde će biti sahranjen Ljubiša, jer je za rođake i meštane bilo neprihvatljivo da njegovo telo počiva pored tela njegovih žrtava.
Na Rajkovačkom groblju tik uz ploču ispod koje se nalazi urna sa pepelom Ljubiše Bogdanovića, a na kojoj piše u desnom uglu: Porodica, danas su bili sveže cveće, šoljica puna kafe, sok i flaša sa vodom
S obzirom na to da je cveće bilo sveže, a posude pune pretpostavlja se da je njegova supruga Javorka Bogdanović ili neko od rođaka skoro posetio grob ubice, čuvajući ga od zaborava.
Međutim niko nije ni video, ni čuo, niti je siguran ko je ostavio to groblju.