Grahovac je staricu, koju je poznavao jer je u njenoj zgradi na Bulevaru Zorana Đinđića u Nišu stanovao dok je studirao stomatologiju u tom gradu, izmasakrirao nožem i čekićem.

Prema navodima optužnice, on je tokom petnaestak minuta nemoćnu baku, koja ga je pustila u stan, ubadao 36 puta i zadao joj nekoliko udaraca čekićem. Nakon zločina je opljačkao, presvukao se i pokušao da očisti tragove krvavog pira. Zatim je otišao u niški Klinički centar gde mu je sanirana rana koju je zadobio dok je ubijao žrtvu, a onda otputovao u Beograd gde ga je pronašla niška policija.

Grahovac je tokom sudskog postupka negirao da je zločin počinio iz koristoljublja, kako je tvrdilo tužilaštvo navodeći da je Jelici ukrao 760 evra.

Branio se neuračunljivošću ističući da je silovan u ranom detinjstvu, te da ga je otac fizički i psihički zlostavljao zbog čega je čitavog života psihijatrijski lečen. Takođe, isticao je da pati od depresije, da je HIV pozitivan te da ima samoubilački nagon, ali nije umeo da objasni zbog čega je svirepo ubio ženu koja mu ništa nažao nije učinila. Isticao je da se ne seća zločina jer je, kako je kazao popio tri litre vina, par limenki piva te konzumirao 15 grama marihuane i 10 mililitara droge „dži“.

U završnoj reči je čak naglasio da bi za njega najbolje da bude eutanaziran, jer mu je draža smrt nego 40 godina robije, koliko je tužilaštvo tražilo.

Međutim, sud nije prihvatio njegove navode o neuračunljivosti s obzirom na to da veštačenje koje je rađeno u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, nije pokazalo da pati od duševnog oboljenja ili drugog poremećaja koji bi uticalo na njegovu sposobnost da shvati značaj svojih postupaka i upravlja njima.

Na svom Fejsbuk rofilu Vladan se predstavljao kao vernik a bavio se i ikonopisom.