Petrovići su imali kuće i stanove, osim u Švedskoj, i na Crnogorskom primorju i u Beogradu, a Bojan je pred sobom imao miran i udoban život. Ali prijateljstvo s Borisom Petkovim, kriminalcem koji je bio u sukobu s jednim od vođa podzemlja Rankom Rubežićem, sve je promenilo.

Zbog učešća u Rubežićevom ubistvu decembra 1985. osuđen je na šest godina zatvora. Uhapšen je godinu dana kasnije i upućen na izdržavanje kazne. A kad je izašao na slobodu i otisnuo se u beli svet. Od početka devedesetih godina Bojan Petrović se u Švedskoj, sa drugovima, posle pljački banaka okreće reketiranju.

Posle jedne pljačke, u spektakularnoj akciji policije, pohapšeni su i osuđeni na višegodišnje kazne, ali je posle izvesnog vremena Petrović uspeo da pobegne. Nižu se godine pljački banaka u pretpraznično vreme, kad ima mnogo pazara, i samoposluga u Evropi, a zatim sklanjanje u Beograd.

U međuvremenu je uspeo da postane jedan od beogradskih narko-bosova, ali i da se posvađa sa Petkovim i sa tri metka rani ga u stomak. Nešto posle ponoći 28. februara 1998. braon "jaguar" s kotorskim tablicama zaustavio se na semaforu na uglu Ulice carice Milice i Brankove. 

S kraja kolone automobila koji su čekali zeleno, uz škripu guma, izleteo je "fijat" bez registarskih oznaka i stao pored "jaguara". Dva nepoznata mladića izrešetala su vozača i suvozača u njemu, a onda dali gas i sjurili se ka Novom Beogradu. Tako su ubijeni Bojan Petrović i njegov drug Zoran Bogdanović Kepa.

Bojana Petrovića najbolje je opisao jedan bivši policajac, koji je za njega rekao: „Svaki opasan kriminalac želeo bi da izgleda kao on.“

Kako je Bojan Petrović izgledao samo par dana pred smrt, pogledajte u nastavku.