Ninoslav Jovanović, poznatiji kao Malčanski berberin, dobio je doživotnu kaznu zatvora, a tu odluku doneo je danas Viši sud u Nišu zbog više počinjenih krivičnih dela obljube.

Viši sud u Nišu Jovanoviću, koji je zbog ranijih krivičnih dela proveo 22 godine u zatvoru, izrekao je doživotnu robiju. Ninoslav Jovanović je već dva puta robijao zbog silovanja, otmice i zlostavljanja, jednom 10, a drugi put 12 godina. Nakon presude, izjavu su dali majka i otac devojčice koji su rekli da su veoma srećni ovakvim ishodom i da je će sada biti lakše i svakom drugom detetu koje je prošlo isto što i mala Monika.  

Poslednju žrtvu, malu Moniku, kidnapovao je 20. decembra 2019. godine na putu do škole. Sa njom se krio po zemunicama, napuštenim kućama i vikendicama na Na potezu od Niša do Knjaževca. Devojčica je posle potere u kojoj su učestvovali pripadnici MUP-a i Vojske Srbije, Žandarmerija i brojna udruženja građana, lovaca i planinara, pronađena 28. decembra 2019. godine u Pasjači, kod Niša. Jovanović je sedam dana kasnije uhvaćen na seoskom groblju u svom rodnom selu Malča.

Doživotna kazna zatvora uvedena je izmenama Krivičnog zakonika u decembru 2019.

Ministarstvo pravde usvojilo je u maju 2019. godine predlog Fondacije "Tijana Jurić", koja nosi ime po petnaestogodišnjoj devojčici koja je silovana i ubijena, da se u krivična dela sa najstrožim zaprećenim kaznama ubroje teško ubistvo, silovanje, obljuba nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem sa smrtnih ishodom.

Takođe, doživotna kazna zatvora proširena je i na sva druga krivična dela za koja je prema važećem zakonu predviđena kazna od 30 do 40 godina. Ta dela su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam...

Predviđeno je da osuđenik na doživotni zatvor može uslovno da se otpusti nakon izdržanih 27 godina zatvora, što može važiti i za Malčanskog berberina, a ukoli bi bio pomilovan Ninoslav Jovanović bi tada imao 73 godine. Naravno, ova odredba ne znači da će to sigurno biti tako, postoji mogućnost da ne bude nikada pomilovan i da bude prvi osuđenik u Srbiji koji je proveo celokupan život u zatvoru. U skladu sa inicijativom Fondacije "Tijana Jurić" predviđeno je, međutim, da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom - za one koji su osuđeni zbog ubistva dece, trudnica i nemoćnih lica. Predviđene su i strože kazne za povratnike učinilaca krivičnih dela.
Ministarstvo je 22. aprila 2019. objavilo predlog da se kazna doživotnog zatvora uvede kao zamena za sva dosad najstrože kažnjavana krivična dela - i do maksimalnih 40 godina.

Vlada Srbije usvojila je početkom maja 2019. godine Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji podrazumeva uvođenje kazne doživotnog zatvora. Krivični zakonik je izmenjen 1. decembra iste godine.

Prethodna maksimalna zatvorska kazna bila je 40 godina zatvora i uvedena je 2002. godine. Tom izmenom ukinuta je smrtna kazna, koja je izricana u retkim slučajevima.

Advokat Delibašić o presudi i odluci Višeg suda u Nišu

- Presuda koju je doneo Viši sud u Nišu je očekivana, tu kaznu je Ninoslav Jovanović i zaslužio - rekao je za portal Srbija Danas advokat Veljko Delibašić i dodao da je ova odluka doneta po zakonu koji će, kako se nada, ostati na snazi i napomenuo da ne bi trebalo omogućiti uslovni otpust iz zatvora za ovakve osuđenike.

- Ovo je prostepena presuda i ukoliko ostane pravosažna presuda, moći će da priloži primedbu i žalbu. Protiv toga sam da prilikom promene zakona dođe do uslovnog otpusta osuđenih, i nadam se da se to neće desiti - rekao nam je advokat Delibašić i istakao da postoje osnovane grupe koje se bore protiv doživotnih robija i sličnih kazni za teška krivična dela, ali da se on kao advokat žestoko protivi tome.

Kako je došlo do uvođenja doživotne kazne zatvorom?

Predstavnici Fondacije "Tijana Jurić" podneli su u novembru 2017. godine Narodnoj skupštini inicijativu da se promeni Krivični zakonik i uvede strože kažnjavanje silovatelja i pedofila. Godinu dana kasnije, krajem decembra 2018, Ministarstvo pravde je oformilo radnu grupu koja je radila na izmenama i dopunama Krivičnog zakona.