Ubistvo Borisava Kostića (75) iz Lalinca kod Svrljiga, koje se dogodilo pre nekoliko dana u ovom mestu, treće je ovakvo ubistvo za četiri godine u svrljiškom kraju. Ono što je najbizarnije je da su sva tri ubijena bili muškarci srednje ili starije životne dobi, samci koji su se bavili poljoprivredom i za koje se pričalo da imaju "ušteđevinu za crne dane". I ono što je zajedničko za sva tri zločina je da ubica ili ubice nisu pronađene.

Pre Kostića, 22. marta 2017. godine, brutalno je sekirom ubijen poljoprivrednik Vukadin Božinović (93) iz Merdželata u svojoj kući u ovom selu najverovatnije u toku pljačke. Nepoznati razbojnici su u noći između 7. i 8. novembra 2016. godine mučili , tukli i na kraju i zadavili poljoprivrednika Momčila Simonovića (59) iz sela Galibabinac kod Svrljiga.

Sela u kojima su se desila ova tri zločina međusobno su udaljena samo po nekoliko kilometara, a počinioci su još uvek nepoznati. Iako sva tri ubistva po načinu izvršenja ni po čemu ne liče jedna na drugo, dok se ne pronađu počinioci, niko sa sigurnošću ne može reći da ih nije počinila ista ruka, što bi bio najjeziviji, i u ovim okolnostima, skoro pa neverovatan scenario.

Mislili da se ubio, a onda je obdukcija otkrila nove tragove

Borisav Kostić ubijen je ubodom noža u vrat. Njegovo telo otkriveno je 22. decembra, nakon što je njegova prijateljica pozvala policiju rekavši da ne može da stupi u kontakt sa njim. Policija je zatekla zaključana vrata prostorije u kojoj je bio Kostić pa su vatrogasci ušli u sobu kroz prozor. Isprva se smatralo da je u pitanju samoubistvo jer se soba bila zaključana, a kraj njegovog tela pronađen je nož. Međutim obdukcija je oktkrila povrede na rukama nanete dok je nesrećni čovek pokušavao da se odbrani i to pre nego što je zadobio fatalni ubod nožem u vrat.

Kostić je važio za dobrostojećeg domaćina za koga se znalo da je nedavno prodao kuću u Svrljigu za 24.000 evra, kao i da je pre godinu dana kupio nov auto. Iako još nije poznato da li je u kući imao novac, materijalni motiv se čini za sada kao najizvesniji. Ono što zbunjuje jeste činjenica da nije bilo premetačine u prostoriji.

Ubijen sekirom, stavljen mu jastuk preko glave

Vukadin Božinović je pak ubijen sekirom i ostavljen u krevetu sa jastukom preko razbijene glave. Po rečima ćerke koja ga je pronašla, nije se videla veća premetačina, ali su vrata od ormara bila otvorena, a na podu su nađene razbacane štedne knjižice. Verovalo se da je penzioner imao ušteđevinu od oko 500.000 dinara koju je čuvao kod kuće, ali nije bilo potvrde da li je novac nestao ili je pronađen u kući. Njegov ubica još uvek je nepoznat.

Simonović je vezan, mučen pa udavljen. Za pomaganje u ubistvu Simonovića bila je osumnjičena njegova prijateljica Lidija Stejković iz Svrljiga, ali je već dva puta pred sudom oslobađana tih optužbi i osuđivana samo za neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca jer je navodno znala za ubistvo a krivično delo nije prijavila nadležnim državnim organima. Nju je u vezu sa zločinom dovelo nekoliko kapi krvi na farmericama, za koje je ona tvrdila da su nastale pre kobne večeri kada su poljoprivrednika vodili kod lekara, dok je sud našao da su na odeću dospele u vreme zločina. Apelacioni sud je potvrdio prvostepenu presudu kojom je oslobođena optužbi za pomaganje nepoznatim razbojnicima u ubistvu a osuđena je samo za neprijavljivanje krivičnog dela i učnioca i to tako što joj je povećana kazna zatvora sa godinu i po na dve i po godine dana zatvora za taj osuđujući deo presude. Međutim, ko je mučio, tukao i ubio Simonovića, u čijoj je kući, za razliku od rugih slučajeva, izvršena premetačina, ostalo je još uvek nepoznato.

I ovde se sumnjalo da je da u pitanju bio zločin iz koristoljublja, ali je zbunjujuće to što je kod ubijenog čoveka u džepu navodno nađen novac.

Vezan, mučen, ubijen

Momčilo Simonović je nađen mrtav 8. novembra 2016. godine u svojoj kući sa vezanim rukama i povezom na ustima.

- Na telu nisu uočene vidljivo smrtonosne povrede ili rane, ali nema sumnje da je čovek brutalno mučen. On je davljen - rekao je tada izvor.

Komšije kažu da je Simonović bio vredan i radan čovek, koji je živeo skromno i nije birao poslove. Nije pio i pušio pa je, pretpostavljaju, sigurno imao neku deviznu ušteđevinu. Ne veliku, ali očigledno dovoljnu da privuče razbojnike.

- To je bio jedan vredan čovek. Nije birao poslove – išao je u nadnicu, radio je poljoprivredu, kopao je čak i grobove. Davno je bio oželjen ali je posle razvoda živeo sam. Imao je lepu kuću, stoku i svoj traktor. U ponedeljak sam video upaljeno svetlo i u prizemlju i na spratu kuće, ali sam mislio da ima goste - ispričao je nakon zločina jedan komšija.