Ekipa emisije "Crna hronika" posetila je Kliniku za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u Beogradu. Ovo je najstarija ustanova ovog tipa u jugoistočnoj Evropi. Medicinsko osoblje ove klinike svakodnevno se susreće sa agresivnim pacijentima, te je njihov posao često u domenu crne hronike.

Sekire, noževi, bodeži, skakavci, mačete, suzavci, šila, čekići, šipke i brojni priručni predmeti samo su deo hladnog oružja kojim su pacijenti u proteklom periodu napadali medicinsko osoblje na Klinici za psihijatrijske bolesti.

Pacijenti oružje švercuju na razne načine.

Damir Naglić iz Klinike "Dr Laza Lazarević" bio je žrtva napada jednog od pacijenta, koji je pomoću prošvercovanog noža tokom noći uspeo da preseče kaiševe oko nogu kojima je bio vezan. Tom prilikom napao je Naglića, napravio mu dve rane na levoj ruci, a zatim je napao i člana obezbeđenja, kome je tri puta zario nož u leđa. Obojica su prevezena u Urgentni centar, gde su im sanirane povrede.

Po nalogu tužioca protiv nasilnog pacijenta podneta je krivična prijava zbog pokušaja ubistva.

Kako je za gledaoce emisije Crna hronika objasnila Ivana Stašević zaposlena u ovoj psihijatrijskoj bolnici, u slučaju da pacijent dođe u pratnji Hitne pomoći ili policije, njemu se pomoć pruža istog časa. Oni pacijenti koji ugrožavaju sopstvenu bezbednost, ali i bezbednost drugih, uključujući i medicinsko osoblje, su najčešće iz dijagnostičke kategorije psihoza i to su pacijenti sa lošim testom realnosti, koji smatraju da su progonjeni, da su ugroženi, kao i oni koji imaju halucinacije, odnosno perceptivne obmane, koje im govore da učine nešto što je socijalno neprihvatljivo.

- Pacijenti često sa sobom nose oruđe kojim mogu da ugroze živote, upravo zbog osećaja ugroženosti - objašnjava Stašević.

Ona ističe da je najveći problem Klinike taj što profesionalno obezbeđenje ne postoji.

- Napadi na naše osoblje gotovo su svakodnevni, a od početka 2016. godine imali smo tri napada nakon kojih su naši radnici zadobili povrede i morali su da budu zbrinuti u bolnici - priča Stašević.

Stope samopovređivanja i suicidnih namera u Srbiji slične su onima koje su, prema poslednjim istraživanjima, zabeležene u zapadnoevropskim zemljama. Kada je reč o stopama ostalih poremećaja, one se, takođe, kreću u okvirima onih koje su zabeležene u ostalim evropskim državama.

I. P.