Kragujevac je zavijen u crno.
Jauk, jecaj, pa mukla tišina. Ponovo jauk majke Zorke.
- Sine, imali smo druge planove.
Vinjište, nadomak Kragujevca. Ovde je iz rodnih Potpećana kod Foče, pre tri godine, Miroslav Perišić doveo majku. Da njoj olakša staračke dane. A sebi i svojoj porodici da umanji brigu. Voleo je Vinjište. Ovde je kupio kuću. Za svoju porodicu i majku Zorku. Nedavno je ovde, u kutijama, doneo sva svoja odlikovanja. Iz mira i proteklog rata. Ovde su njegovi Potpećani stigli tokom noći, posle vesti o tragediji u Zavodu. Stigli rođaci, sestra Milenka iz Foče. A danas će stići pun autobus njegovih Hercegovaca.
Hodaju ljudi dvorištem. Ruke na prsima. Kuća prepuna.
- Kakav je bio? Takav, kao što se rađa jednom - odgovara Miodrag Đurić, saborac i komšija potpukovnikov. - Otac, sin, prijatelj, čovek bez mrlje. Nije njemu bilo mesto da gasi požar. I nije red, pravo da vam kažem ako imate hrabrosti da to prenesete, da njegova porodica sazna iz medija da je stradao.
Foto: Ministarstvo odbrane
Dragan Mitrić, potpukovnikov brat od ujaka, priča da je na svakom ratištu Miroslav Perišić bio. Od Hrvatske, Bosne... U bombardovanju je komandovao raketnom baterijom. Nijedan vojnik mu nije stradao. Takav je, iskusan oficir bio. Ali nikad nije prežalio kuma koji je stradao sa generalom Ljubišom Veličkovićem.
TUGA U POTPEĆANIMA
- Celo selo tuguje za našim Miroslavom - telefonom je, iz Potpećana kod Foče, rekao Božo Perišić, potpukovnikov stric. - Znamo ga od deteta. Ispratili smo ga kada je imao nepunih 15 godina, tada je otišao u vojnu školu. Dolazio je ovde češće, dok mu je majka Zora ovde bila. Strašna tragedija je za nas Perišiće i cele Potpećane.
Sestra potpukovnikova Milenka Aćimović pokazuje album. Album prošlog života, brata. On, nasmejan, stabilan... Nad albumom i njegove sestre od strica Vesna i Vera Vuković, doputovale iz Foče.
- Brate moj... Ne mogu da verujem - govori Milenka, a suze oblivaju album uspomena.
Rodbina potpukovnikova se, posle prve vesti, zaputila iz Foče. Danas u Vinjištu očekuju pun autobus. Toliko je u zavičaju bio poštovan. I nije čudo: Miroslav Perišić je sin borca poslednjeg rata. Poginuo 1992. godine. Majka ostala sama. Otac se zvao Veljko. Po njemu je Miroslav sinu, jedincu, dao ime.
On, momak druge godine Pravnog fakulteta, ni reč ne može da izgovori, kada smo ga zatekli ispred ulaza u dom Perišića u Kragujevcu, u Ulici Ljubiše Bogdanovića. Ni Miroslavljeva supruga Violeta, profesor hemije, nema snage da bilo šta kaže. Ni jedno ni drugo ne mogu da veruju da su ostali bez stuba kuće.
