- Kada čovek ne može iz svoje kože, posle najvećeg bola zbog gubitka deteta, preostaje mu samo da živi sa tim bolom - kaže Svetlana Simendić, majka ubijene devojčice iz Subotice Milice Barašin (16), koja je svirepo nožem preklana pre devet godina, samo nekoliko desetina metara dalje svoje kuće.

Ubica ni danas nije pronađen.

- Majka i ja se nosimo nekako s bolom, evo skoro deceniju od gubitka naše Milice. Još uvek nismo izgubili nadu da će pravda naći put, i da će taj monstrum koji može nožem da ubije dete, konačno biti uhvaćen i zatvoren - kaže Miličina majka Svetlana.

Danas bi Milica imala 25 godina, a njena majka i baka pokušavaju da je zamisle kao devojku i mladu ženu, koja bi možda već imala decu. Kada je stradala od noža krvnika, pre devet godina, bila je još gotovo devojčica.

Njen deka nije mogao da preboli tragediju i preminuo je nedugo posle Miličine smrti, pa baka Stojanka i kćer Svetlana nose u svom srcu dvostruku bol i tugu.

Pročitajte još: STRAVIČNA SCENA KOD KRALJEVA: U porodičnoj kući pronađen OBEŠEN MUŠKARAC, a na podu je ležala IZBODENA DEVOJKA!

Milici je život svirepo oduzet 7. oktobra 2010. godine, kada je zločinac skoro pred kućnim pragom s leđa prišao i preklao dete. Majka Svetlana je pre tri dana i ove godine u Somboru bila na Miličinom grobu, gde je sahranjena.

U Suboticu su prešle da budu zajedno kada je Milica pošla u srednju školu. Kobnog dana, u subotičkom naselju Zorka, kod Somborske pruge, gde se nalazila njena kuća, devojčica se vraćala iz grada oko 21 sat, imala je slušalice na ušima. Na pedesetak metara od kuće, nepoznati muškarac sa kapuljačom na glavi prišao je Milici s leđa i nožem joj prerezao vrat.

Ubica do danas nije pronađen.

- Svake godine u policiji dobijem isti odgovor da kada nađu motiv naći će i ubicu, koji je mesarskim nožem počinio zločin, desnom rukom je prerezao vrat detetu. Nije nađen ni nož, ali je forenzika utvrdila način kako je dete ubijeno. Raspitujem se u policiji ima li nekog traga, mada mi je teško da se nadam posle toliko godina, kaže Svetlana sa suzama u očima.

Podseća da nije nikada dobila Miličin telefon, jer je zadržan do suđenja, kada se nađe ubica, koji negde slobodno šeta, kaže Svetlana onako kao da sebi objašnjava. Svaki put je zahvalna i novinarima koji podsećaju na tu tragediju i nerešen zločin. Neutešna je i kaže, da tu prazninu u životu ne može ničim da nadomesti, kao da živi promašen život.

- Ne daj Bože nikome takvu bol i nesreću, kaže baka, a njena kćer Svetlana i danas se pita, kakav cilj je mogao da ima neko ko devojčicu nije ni opljačkao, ništa joj nije uzeo.

- Kao da mu je cilj bio samo da joj oduzme život i to na najsvirepiji način. Tajna motiva i kamere koja nije radila, najbliže mestu zločina, u blizini groblja kod Dudove šume ne zna se ni danas. Sve spekulacije pale su u vodu, nije bilo dokaza o ubici. Sećam se i danas reči inspektora koji je prvi radio na ubistvu, da se ubica obično otkrije posle 24 sata, a u protivnom može da potraje godinama.

- Policija ima DNK muškarca, koji je ubio Milicu, ali nema sa čim da ga uporedi. Čuli smo da je iza nje išao muškarac sa kapuljačom, viđen je i crni automobil na toj lokaciji, gde je telo mog deteta bilo u lokvi krvi, gde je našla osoba koja je prolazila pored pruge.

Svetlana je uznemireno te večeri čekala Milicu, koja nije kasnila nikad, a nije se javljala na telefon. Kada je policije ušla u kuću i saopštila užasnu tragediju, majka nije mogla da veruje da je zauvek izgubila dete.

Devet godina čeka, da policija pronađe ubicu, da shvati zašto je izgubila svoju jedinicu.