Nakon sedam dana od tragedije, Jelena M. smogla je snage da ispriča šta se tog kobnog dana dogodilo.

- Krenule smo u etno-selo "Babina reka", jer smo se danima pre toga dogovarale da odemo negde van grada da se odmorimo. Tog popodneva ona je mene pokupila na obližnjoj pumpi, uzele smo šta nam treba i krenule put Lazarevca. Kod crkve u selu Darosava, Tamara se prekrstila, što inače radi kada se nađe ispred neke crkve. Pre same nesreće, okrenula se ka crkvi u selu Trbušnica i takođe se prekrstila - ispričala je Jelena skrhana bolom zbog gubitka najbolje drugarice i dodala:

Kada je vratila pogled, bile smo na proširenju ispred crkve koje je puno sitnog kamena, onda je naglo namotala levo, da li smo proklizale ili ne znam šta, i krenule smo ka kanalu na kontrastrani. Potom je namotala desno pravo ka toj njivi dole. Samo se sećam da smo se survale dole i nekoliko sekundi posle videla sam kako joj glava obilno krvari. Odvezala sam pojas, istrčala iz auta i videvši ljude koji su vozili iza nas tražila sam im peškir ili nešto čime bih mogla da zaustavim krvarenje. Oni su istrčali iz auta i dali mi peškir. Držala sam joj glavu dok meštanin iz sela nije rekao da će on nešto da preduzme.

Kako kaže, najpre je pozvala Hitnu pomoć, a potom na fiksni telefon i Tamarinu porodicu da im saopšti da su imale udes.

Tamarin brat od tetke Aleksandar R., tog nedeljnog popdneva bio je sa suprugom Marijom u domu Tamarine porodice.

- Tamarina mlađa sestra Anastasija javila se na telefon i istrčala na terasu da nam kaže da su Taša i Jelena imale udes i da odmah krenemo. Utrčao sam sa Sinišom (Tamarinim ocem) u njegov auto i odmah smo krenuli put Trbušnice. Za nama su drugim autom krenuli Marko, Stefan (Tamarina braća od strica) i Anastasija - priseća se Aleksandar R.

U trenucima agonije, Tamarin brat od strica Stefan, koji sa roditeljima i bratom živi u istoj kući u Aranđelovcu gde i porodica Stojanović, poveo je mlađu sestru Anastasiju nazad u porodični dom kako ne bi gledala svoju rođenu sestru mrtvu.

- Dva puta sam vraćao Anastasiju od auta da ne vidi Tamaru, ali je ona već videla. Tako da sam je na nagovor Aleksandra uveo u auto i pošli smo kući - kaže Stefan.

Aleksandar je pozvao Tamarinog strica koji je tada bio u porodičnoj kući sa Lidijom (Tamarinom majkom) i Marijom, da im saopšti da je Tamara preminula. Majka nesrećne devojke je sve vreme mislila da joj se ćerka nalazi u nesvesti, te joj je nakonšto su je odveli u Hitnu pomoć u Aranđelovcu saopšteno da je izgubila dete.

- Marko i ja smo ostali sa Sinišom i pokušavali smo da ga smirimo. On je sve vreme bio sa Tamarom u kolima, držao joj glavu, nije hteo da je pusti ni sekundu. Zamolio sam policajca da pozovu drugu Hitnu pomoć da mu daju nešto za smirenje. Došli su, jedva sam ga ubedio da izađe iz auta i primi injekciju za smirenje - objašnjava Aleksandar.

Nakon toga Siniša se ponovo vratio u kola u kom se nalazila njegova preminula ćerka.

Prema Jeleninim rečima, Tamarina porodica stigla je na mesto nesreće minut do dva nakon dolaska Hitne.

- Prvi sam istrčao iz vozila, Siniša za mnom i krenuli smo ka autu gde je bila Tamara. U trku sam video kako Jelena sedi na asfaltu pored kola Hitne pomoći, dok je lekar dobacio: "Nemate šta da vidite, nemojte da idete". Kada smo stigli, imali smo šta da vidimo. Siniša je ušao u Tamarin auto, bilo je strašno, ne umem to da opišem, zaista - potreseno priča Aleksandar.

Porodici nastradale devojke potvrdio je meštanin sela, koji joj je držao glavu, da je maltene do samog dolaska Hitne pomoći Tamara bila živa.