Na groblju Ajvi Hil Čedarbruk u Filadelfiji nalazi se grob prekriven plišanim igračkama, na kom piše: Američko nepoznato dete. To je trajni podsetnik na grob deteta koga su pronašli u kutiji, a nikada ga nisu identifikovali.

Slučaj dečaka u kutiji bio je jedan od misterioznijih slučajeva koje je istraživala policija tokom 50 godina, a i dalje stotina pitanja ostaje bez odgovora.

Mladi lovac na bizamske pacove je 1957. krenuo je u potragu za lovinom, i onda je hodajući šumom našao malu kartonsku kutiju u kojoj je bilo telo dečaka, golog, ali zamotanog u ćebe. U strahu od policije i mogućnosti da mu zaplene zamke, on je ignorisao kutiju i nastavio da lovi.

Nekoliko dana kasnije jedan student je vozeći se putem primetio zeca i zaustavio se da bi proverio da li je životinja u redu. U potrazi za zamkama tako je ubrzo pronašao kutiju sa telom dečaka, a nakon kratkog razmišljanja, nazvao je policiju.

Oni su se nadali da će ga, s obzirom da je bila reč o dečaku između tri i sedam godina, brzo identifikovati.

Ali kada su videli telo, sve nade su im potonule, jer je bio prljav, mršav i neuhranjen. Kosa mu je bila sivkasta, a izgledalo je da je nedavno ošišana, dok su neki delovi još uvek visili. Bio je jako neuhranjen i prekriven hirurškim ožiljcima, posebno na zglobovima, preponama i bradi. Uprkos tome što je izgledao kao da je napušten, policija je uzela otiske u nadi da će otkriti ko je.

Nažalost, nisu iako je narednih godina podeljeno preko 400.000 letaka u Pensilvaniji. Forenzičari su rekonstruirali njegovo lice, koje se našlo na posterima, ali niko nije znao ništa o njemu.

Tokom godina pojavilo se mnogo teorija istražitelja amatera. Tako je 1960. godine, radniku medicinskog istražitelja lekar rekao da dečak dolazi iz lokalne udomiteljske kuće.

Policija je ispitala kuću i pronašla ćebad sličnu onoj u koju je dečak bio umotan kao i kolevku koja se prodavala u kutiji u kojoj je dečak pronađen. Njegova teorija bila je da je dečak sin ćerke vlasnika udomiteljske kuće i da je njegova smrt bila slučajna. Međutim, nikada nije dokazana veza udomitelja i dečaka.

Mesto zločina pretraženo je nekoliko puta, ali osim nekoliko komada odeće, tragova koji nisu vodili nigde, nije bilo nikakvih tragova. Do danas njegov identitet ostaje misterija kao što je bila i 1957. godine.

Četrdeset godina kasnije pojavila se žena, nazvana samo M, javila se sa tvrdnjom da je dečaka kupila njena majka zlostavljačica, i zlostavljala ga nekoliko godina.

Tvrdila je da je dečak povratio svoju večeru zapečenog pasulja, a njena majka mu je zbog bjesa udarila glavom u zid. Tada je pokušala da ga okupa i onda je umro.

Policija je istražila ovu teoriju, jer su mu pronašli ostatke takve hrane u želucu, a prsti su mu izgledali smežurano.

Te dve informacije se nikada nisu pojavile u javnosti. Na potragu ih je podstakao i njen opis dečaka, malog sa puno kose. To se uklapalo i u teoriju da mu je kosa nedavno odrezana ali policija je ubrzo odustala od te teorije, jer nisu mogli da potvrde njenu priču.

Kasnije su pronašli da je M. imala veliki broj mentalnih bolesti, dok su komšije tvrdile da nikada nisu vidjeli djete.