Gospodine Nađ, nije vam nepoznanica uloga sportskog direktora. Tu funkciju ste uspešno obavljali u FK Partizan, a sada ste deo Futsal kluba Partizan. Kako je došlo do saradnje?
Saradnja je došla prirodno. Nenada znam više od 30 godina. Pozvao me je, razgovarali smo otvoreno i iskreno i odlučio sam da pokušam da pomognem klubu koliko mogu. U fudbalu sam na toj funkciji imao uspeha – Liga šampiona, tri puta Liga Evrope, četiri titule, dve duple krune… To nosi iskustvo, ali i odgovornost.
Kako je izgledao vaš prvi susret sa Futsal klubom Partizan i šta vam se najviše dopalo? Bili ste i na derbiju…
Prvi utisak bio je izuzetno pozitivan. Najviše me je osvojila ogromna želja ljudi iz kluba za uspehom i jasna ambicija da Partizan bude najbolji. Takođe, dopala mi se organizacija i način funkcionisanja kluba. Sve deluje zdravo, motivisano i usmereno ka rezultatu.
Pored prvog tima, bićete uključeni i u rad sa mlađim selekcijama, posebno U19, gde već imamo reprezentativce. Koliko je to važno za budućnost kluba?
To je izuzetno važno. Zajedno sa ljudima u klubu pokušaćemo da ceo sistem podignemo na najviši mogući nivo. Cilj je da budemo prepoznatljivi po rezultatima prvo u Srbiji, a zatim, uz Božju pomoć, i u Evropi. Posebno me raduje što ima mladih igrača koji se pronalaze u futsalu, sportu koji kod nas još uvek nije dovoljno zastupljen. Volim izazove, a ovo je pravi.
Bili ste igrač, sportski direktor, koordinator, šef stručnog štaba… Koja uloga vam je bila najzahtevnija, a koja najdraža?
Najlepše je bilo kada sam bio igrač – tu nema dileme. Najzahtevnija uloga je sportski direktor, jer nosi veliku odgovornost i pritisak. Bio sam i šef stručnog štaba u jednom izuzetno teškom trenutku, samo pet utakmica, ali smo uspeli da ostvarimo cilj i izborimo borbu za plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona. Ipak, moja najveća želja ostaje – trenerski posao. Smatram da tu nisam dobio pravu šansu.
Da li je trenerski posao i dalje vaš primarni cilj u budućnosti?
Apsolutno. Primarno sam trener. Samo tražim šansu.
Bili ste na pripremama u Lučanima. Kakvi su vaši utisci, posebno imajući u vidu razlike između fudbala i futsala?
Bio sam prisutan i jasno je – fudbal i futsal su dva različita sporta, samim tim i pripreme su potpuno drugačije. Sve je drugačije: tempo, zahtevi, podloga… Ali, kao što sam već rekao – volim izazove.
Veliki klubovi poput Barselone imaju futsal kao deo sportskog sistema. Koliko futsal može da pomogne razvoju mladih fudbalera?
Ima mnogo elemenata iz futsala koji mogu da se implementiraju u veliki fudbal, naročito u radu sa mlađim kategorijama. Tehnika, brzina razmišljanja, igra u malom prostoru – sve su to stvari koje futsal razvija na vrhunskom nivou.
Odigrali ste i revijalnu utakmicu sa futsalerima. Kako je to izgledalo na terenu?
Nisam igrao – statirao sam! (smeh)
Šalu na stranu, to je zaista sasvim drugi sport. Liče jedan na drugi, ali razlike su ogromne – lopta, pravila, teren, brzina igre.
Ciljevi kluba su jasni – plasman u Prvu ligu, borba za titule i Evropa. Sa Partizanom uvek najveći ciljevi?
Naravno. Prvo plasman u Prvu ligu, a zatim osvajanje titula i igranje u grupnoj fazi Lige šampiona. Sa Partizanom su ciljevi uvek najveći – jer Partizan je veliki klub.
Poruka za kraj?
Za sve se navija, ali Partizan se voli.
Autor: S.M.
