PRED ORLOVIMA SU PALI LITVANIJA I CRNA GORA: Srbija na pogon Dušana Vlahovića GAZI KA EVROPSKOM PRVENSTVU! Bugari, čuvajte se!

Pred Orlovima su pali Litvanija i Crna Gora. Nisu rivali od kojih se tresu gaće, ali su svakako selekcije koje nisu za potcenjivanje. Videlo se na utakmici između Kazahstana i Danske da u kvalifikacijama za EP da su iznenađenja moguća i veoma bolna. Ne igramo tečno, niti onako kako to selektor Dragan Stojković želi, ali ima vremena i prostora da se sve to nadogradi. Sigurno je samo da postoji sistem koji je dobar i koji ne treba menjati, već samo usavršavati. Moramo da budemo brži, da lopta ima hitriji protok, da utrčavanja između linija protivnika budu energičnija i da nam mnogo, ali baš mnogo nedostaju bekovi. To je rak rana za selektora, ali i za celu naciju.

Zato uspeh Srbije na startu kvalifikacija uliva nadu i samopouzdanje za ono što nas čeka u junu, a onda i u septembru i oktobru. Pobedom nad Bugarskom u Razgradu, Srbija bi napravila krupan korak ka EP, jer na veliku smotru idu dve najbolje selekcije iz grupe. Ali, otom, potom.

Srbija je protiv Litvanije ritinski odradila posao. Rekli bismo bez preteranog znojenja i zalaganja. Dva lagana gola za sigurna tri boda i čuvanje igrača od povreda. Nažalost, Filip Kostić nije izdržao, izgubili smo ga za Crnu Goru. Dobili smo Lazara Samardžića, momka za narednu deceniju, pravog naslednika Dušana Tadića.

Nemanja Gudelj je sve sigurniji na mestu centarlnog štopera i sa povratkom Miloša Veljkovića, deluje da će srpska odbrana biti daleko čvršća nego ranije. Strahinja Eraković, kako reče selektor, perfektan, Strahinja Pavlović igra kao mator. Napad je bio ubojit, ali ne i toliko raznovrstan, jer se Luka Jović razboleo, a Dejan Joveljić razumljivo nije dobio šansu.

Protiv Crne Gore dva lica Srbije. U prvom poluvremenu ono kojem se nismo nadali. Nekako dezorijentisano i nepovezano. U drugih 45 minuta selektor Stojković pravi sjajne izmene i Srbija ponovo dobija svoju fizionomiju, reprezentacije koja drži i kontroliše loptu, ne paniči svesna da se utakmica igra 95 minuta i protivnika davi po bokovima. Marko Grujić odigrao je ako ne najbolju, onda sigurno najzreliju partiju u dresu reprezentacije, Filip Mladenović bio je odličan, neutralisao je probojnost Marka Vešovića, a onda asistirao za prvi gol.

Andrija Živković doneo je brzinu i energiju, a Dušan Vlahović golove. Napadač Juventusa se u dve utakmice u dresu Srbije prosto nahranio pozitivnom energijom, pa je čak tri puta tresao mrežu protivnika. Vanja Milinković-Savić još jednom je opravdao zvanje prvog golmana Srbije. Dušan Tadić igrao je kapitenski, mada je evidentno da on može i mora bolje.

Nedostaju nam golovi Aleksandra Mitrovića, njegova energija i želja. Videlo se na obe utakmice da je nekako odsutan, da nije 100 odsto glavom u utakmicama. Razlog znamo svi, nad njegovom glavom je mač i odluka disciplinaca u Engleskoj na koliko utakmica će biti kažnjen, zbog odgurivanja sudije i isključenja u meču FA kupa protiv Mančester junajteda. Očigledno je da se sve to negativno odrazilo na korulntnog napadača i njegov učinak u dresu Srbije.

Naredno okupljanje reprezentacije Srbije je u junu. Slobodni smo u prvom kolu, igraćemo prijateljsku utakmicu protiv Jordana u Beču i osluškivati šta će se dešavati na mečevima Litvanija – Bugarska i Crna Gora – Mađarska. Onda nam sledi odlazak na noge Bugarima, koji će protiv nas juriti poslednji voz za ostanak i borbu za EP.

A, kao što to selektor Stojković ponavlja, ranjeni lav je najopasniji, posebno ako mu na klupi sedi Srbin Mladen Krstajić, željan dokazivanja svima u otadžbini. Neće biti lako, ali ne treba sumnjati u selektora i srpske fudbalere.

I možda u junu bude još nekog osveženja u redovima Srbije. Ko zna... Selektor Dragan Stojković mahao je papirima u Staroj Pazovi, otkrio da smo u lovu na još jednog talentovanog Srbina rođenog van zemlje. Otkrili smo da se radi o Darijanu Malešu, pa da vidimo...