Brojne su kultne priče vezane za legendarnog Osima. Jedna od njih ispričana je za američki "Sports Illustrated" gde je Ivica premotavao film o blistavoj karijeri.

Na pitanje šta je mogao da uradi u karijeri, a nije, Osim je tada odgovorio:

- Mislim na dve stvari: što mi je bilo pa da dva puta odbijem ponudu Real Madrida i šta se moglo dogoditi na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine, odnosno posle njega - pričao je Osim i zatim pojasnio na šta misli pod ovim drugim:

- Ljudi se često pitaju šta bi jugoslavenska reprezentacija u punom sastavu napravila da je igrala na Evropskom prvenstvu 1992. godine. Umesto nas u turnir je kao zamena upala Danska i osvojila šampionat. Mene, međutim, više zanima ono što se moglo dogoditi na Svetskom prvenstvu dve godine ranije, pod uslovom da smo pobedili Argentinu u četvrtfinalu. Možda sam optimist, ali u svojoj ličnoj iluziji pitam se šta bi se događalo u Jugoslaviji da smo uspeli da prođemo u polufinale ili finale. Šta bi to značilo državi? Možda ne bi bilo rata da smo postali prvaci sveta. Kad trezveno razmislim, nekako ne mogu da verujem da bismo postigli baš takav učinak, no ponekad jednostavno sanjate o nečemu što se moglo dogoditi. Da, kad legnem u svoj krevet i ne mogu da zaspem, mislim da su stvari na području bivše države mogle da se završe drukčije zbog nas i našeg učešća na SP.

Taj tim bio je u boljem stanju od same države.

- Čini se da je bespredmetno govoriti o tadašnjem fudbalu kada je fudbal bio sporedna stvar. Fudbal je lepa igra, ali je daleko nebitniji od života. Mnogo je ljudi ubijeno. Zemlja je bila uništena. Zato nije fer govoriti o fudbalerima i njihovim tadašnjim odlukama s obzirom na ono što je usledilo. Jedna je stvar sigurna: da su fudbaleri na vlasti umesto političara, nikad se ne bi dogodilo ono što se dogodilo na području bivše Jugoslavije.

Američkim novinarima je objasnio i kako je izgledalo biranje igrača u reprezentaciji Jugoslavije:

- Zamislite da postoji selektor Velike Britanije, i da u ekipu uzme pet Engleza, tri Škota i tri Velšanina, a nijednog Irca. Odmah bi izbio ustanak. Naravno da je bilo pritisaka i pokušaja pritisaka, pogotovo iz klubova. Nije, međutim, bilo, bar ne za vreme mog mandata, sastavljanja reprezentacije po nacionalnom ključu. Ali, bilo je politike. Sve vam je politika. Svaki vam je fudbalski klub politika, kako onda ne bi bila reprezentacija.