Situacija pre utakmice je bila sledeća - šampiona Evrope u punom sastavu dočekao je protivnika opterećenog povredama i nedostatkom forme mnogih igrača, a i sam selektor Luis Enrike je vodio borbu sa novinarima.

Sve je govorilo da bi Italijani mogli lako do finala, ali nisu ni bili blizu tog uspeha.

Mikel Ojarzabal je u 17. minutu prošao po levoj strani i skoro od aut linije zavrnuo loptu na nekih 7-8 metara gde se našao Feran Tores koji je bio brži od svog čuvara, te je u donji desni ugao prosledio loptu za vođstvo Španije.

Italija je imala svoje šanse, Bernardeski je pogodio stativu, a Insinje je promašio zicer od kojeg je krenulo sve na zlo.

Leonardo Bonući je zaradio žuti karton nakon pola sata igre, a onda je tri minuta pre kraja prvog dela igre laktom u skoku udario Buskeca i time zaradio isključenje.

Kao da nije bilo dovoljno muke u prvom poluvremenu, Ojarzabal je ponovo centrirao i ponovo pronašao Toresa u drugom minutu nadoknade, a ofanzivac Mančester sitija je glavom poslao loptu u dijagonalu i povisio na 2:0.

Iako su svi pomislili da je gotovo, Španci su bili žrtva neverovatno brze kontre koja je usledila nakon kornera na drugoj strani.

Federika Kijeza je bio najagilniji italijanski igrač, pa je upravo on bio taj koji je "ćušnuo" loptu ispred Paua Toresa koji je bio poslednji u odbrani, te su "azuri" izašli sami pred golmana.

Tu već Simon nije mogao ništa, jer je Pelegrini istrčao kontru, sačekao pas Kijeze i smestio loptu u nebranjenu mrežu.

Ipak, nije bilo i izjednačenja koje bi možda i produžilo nadu u neki drugi ishod.

Španija će definitivno igrati za trofej, a protivnik će biti bolji iz duela Francuske i Belgije.

Autor: