Šta su sve Španci radili Hrvatima u prvih 20 minuta - činilo se da sledi vrlo, vrlo bolnih 90 minuta za vicešampiona sveta. Prosto, jer nisu mogli da zadrže loptu duže od desetak sekundi, a kamoli da priprete suparniku. Ali, ova priča nije trajala 90 minuta. I nije ostala samo priča. Postala je fudbalska bajka koja će se dugo, dugo pamtiti.

Jer, Hrvati su poveli najbizarnijim od devet autogolova na ovom prvenstvu, pa su gubili sa 3:1 do 85. minuta, da bi u osam narednih dali dva gola, ali..

Onda je Španija sa dva brza u prvom produžetku poslala "vatrene" na godišnji odmor, a sebe vinula u četvrtfinale, oduševivši pritom, zajedno sa svojim takmacima - mora se priznati, čitav svet ovim uzbudljivim duelom u Kopenhagenu.

A bilo je uzbudljivo od početka do kraja. Recimo, usred velike inicijative "crvene furije", koja je opsedala gol koji je isprva odlično čuvao Livaković, njegov kolega na drugoj strani, Unaj Simon, napravio je grešku o kojoj će se pričati godinama.

U 21. minutu Pedri je, pod pritiskom hrvatskih vezista, rešio da sa 45 metara vrati loptu svom golmanu, a ovaj je, da li zbog Sunca koje mu je smetalo, ili busena koji je možda promenio malo kretnju lopte - promašio taj šut i, sekund kasnije, mreža mu se tresla, a Hrvati slavili neverovatan autogol za svoje vođstvo.

Šest, sedam minuta su se Španci pitali "Šta se ovo dešava?!" i za to vreme nekako izdržali dva ozbiljna naleta rivala, a onda se pribrali i nastavili ono što su radili pre pomenutog šoka.

Kao nagrada za dobru igru stiglo je najpre izjednačenje, i to u 38. minutu, kada je posle velike gužve u kaznenom prostoru Hrvata Gaja pronašao Sarabiju, a ovaj sa 13-14 metara zakucao loptu u mrežu Hrvatske.

A onda, dok su brojni hrvatski navijači ismevali španskog golmana zbog tragične "intervencije", mreža "vatrenih" se zatresla po drugi put.

Feran Tores se odlično probio po levom krilu, uočio da je desni bek "furije" Sezar Aspilikueta u brzom jurišu kroz kazneni prostor rivala, pa je usledila savršena asistencija - centaršut koji je defanzivac Španije iz tabora Čelsija iskoristio da sa četiri metra, glavom pored ne baš mnogo aktivnog Gvardiola, postigne gol za preokret.

Dva Toresa i svi navijači Španije su pomislila da je tačka na ovu priču stavljena u 77. minutu kada je rezervista Pau, šest minuta posle ulaska u igru, na mestralan način, sa svoje polovine, uposlio na suprotnom, desnom krilu, asistenta kod drugog španskog pogotka.

"Zaboravljen" Feran je protutnjao iza leđa suparničke odbrane i fantastičnim šutem doneo dva razlike svojoj ekipi koja je bila ubeđena da je već tada - sve gotovo. Ali, nije bilo. Uopšte.

Nisu se, naravno, izabranici selektora Zlatka Dalića predavala - velike ekipe to i ne rade, ali čak i kada su u 85. minutu preko rezerviste Oršića, iz gužve u petercu, smanjili na 3:2, malo ko je mislio da će baš uspeti i ono što se smatralo nemogućim pet minuta do kraja.

Međutim, u trećem od šest minuta sudijska nadoknade vremena, pomenuti Mislav Oršić je savršeno centrirao s levog krila, a Mario Pašalić, takođe Dalićev "džoker", trzajem glavom poslao loptu u mrežu a timove uveo u produžetke.

A onda, španska "furija" je zadala zadatak koji je za finaliste Mundijala bio previše težak. A zadalo ga je "zagrebačko dete", momak koji je stasavao u Dinamu, Dani Olmo.

Prvo je u 100. minutu savršeno na levoj strani kaznenog uposlio Alvara Moratu, i to poslavši loptu preko Brekala, taman toliko da ovaj ne može da je dokači, a Morata je onda uputio istinski projektil u mrežu.

Samo tri minuta kasnije, Olmo je sa desnog krila, usamljen u kontri, uposlio Ojarzabala iza odbrane rivala, za rutinsku realizaciju, nedostižnih 5:3 i stavljanje tačke na hrvatske snove o novom velikom uspehu na velikom fudbalskom takmičenju.

Posle ove drame, Španija će 2. jula u četvrtfinalu u Sankt Peterburgu igrati protiv boljeg iz duela Francuske i Švajcarske.