Malbaša je izjavio da Neškovića nije ni napao, ni povredio, već da je to učinio neko drugi.

Ja se u životu nisam potukao, a ne nekoga izbo nožem. Sa Igorom se znam godinama i porodični smo prijatelji, idem mu na slavu i poslovni smo partneri u zidanju zgarda i pribavljanju građevinskih dozvola - kratko je kazao je Malbaša, navodeći da po savetu advokata neće više ništa reći, niti odovarati na pitanja.

Iako su se u sudnici ponašali kao stranci, jer Malbaša Igora nije ni pogledao kad je ušao u sudnicu, i oštećeni Nešković je tvrdio da su dobri prijatelji više od 20 godina i da ga je ranio nepoznati čovek, kojeg je tad video prvi put. Ispričao je da je sa Malbašom gledao neki palc u Zemunu, gde su trebali da zidaju.

Razmišljao sam se da li da ulazim u taj posao i kad smo seli u kola da idemo, sa suvozačeve strane gde je sedeo Nikola pojavio se taj stariji gospodin, smeđe kose i počeo da lupa po automobilu i da ga vređa. Otvorio je vrata i seo na zadnje sedište. Onda je počeo da ga udara pesnicama i otvorenim šakama, psovao mu sve mrtvo i živo, da mu vrati pare i da idu ne neko potpisivanje. Nikola se pognuo i rukama štitio glavu. Izvinjavao mu se i govorio da će rešiti sve. Udario ga je sigurno desetak puta. Ja sam se tad okrenuo i prošao između sedišta ka tom čoveku da ga uhvatim za ruke, prekinem to udaranje i da ga smirim. Uhvatio sam ga za levu ruku i onda video da on je u desnoj ima nož. Osetio sam ubod u grudi iznad srca. Sledeće čega se sećam je da sam se probudio u bolnici i imao kojekakve halucinacije.

Na pitanje tužioca šta je Nikola tad radio Nešković je odgovorio: "Ne sećam se, rekao sam mu da izađe napolje, da nema veze sa tim što sam uboden". Kada ga je kasnije sudija pitala da to pojasni Nešković je kazao da je Malbaši rekao, "izađi, izađi da i tebe ne ubode", ali nije siguran da li je to izgovorio ili samo pomislio.

Nešković je ispričao da se sve dogodilo u Ševinoj ulici i detaljno opisao kuda je posle toga vozio automobil oko dva kilometra do Bačke ulice, gde se slupao sto metara pre svoje kuće i gde je pronađen, ali je tvrdio da se te vožnje uopšte ne seća. Takođe je naveo da tim putem godinama svaki dan prolazi dva-tri puta dnevno.

Kazao je da i da je sa Malbašom uglavnom zajedno radio nadogradnje zgrada na jedno tri-četiri objekta, da se nikada nisu sporili i zavadili, niti su jedan drugom nešto dugovali.