Više i bolje od toga ne može, nema gde dalje. Bila je Zvezda kasnije i prvak sveta u Tokiju, ali posle samo jedne blistave utakmice kada je pregazila čilenaski Kolo Kolo sa 3:0.

Evropski tron bio je tada, kao i sada, mnogo vredniji od svetskog - najprestižnija nagrada za najjače, najbolje, najhrabrije. Oduvek se znalo, ko popije šampanjac iz "ušatog“ pehara, čeka ga mesto u fudbalskoj večnosti. Pronašao je sportski Sveti gral.

Fudbaleri Crvene zvezde uspeli su te sezone, 1990/'91. godine, da nadigraju i nadvise sve rivale u Kupu evropskih šampiona i bez poraza se popnu na krov Evrope. Veliki broj majstora iz svih delova stare Jugoslavije igrao je u ekipi Ljupka Petrovića. U Bariju, za podvig su se izborili: Stojanović, Jugović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević (zamenio ga Stošić) i Binić. Utakmica sa francuskim velikanom, za koji je tada u produžecima igrao i Dragan Stojković Piksi, bila je tvrda, teška, bez velikih uzbuđenja i prilika za golove. Posle 120 minuta rovovske bitke, penali su odlučili šampiona. Jedan kiks u prvoj seriji, kada je Dika Stojanović pročitao šut Amiorosa, bio je presudan. Svi Zvezdini izvođači bili su precizni, a peti, odlučujući penal izveo je Darko Pančev. Bez greške. Emocije su eksplodirale, pevalo se i slavilo danima. Zlatna istorija. Neponovljiva.

- Tih nekoliko sekundi, koliko je Darku Pančevu trebalo da postavi loptu na penal i šutne, bilo je kao čitava večnost. Sedeo sam na klupi kada mi je prišao direktor Dragan Džajić, spustio glavu u krilo i zatvorio oči. Rekao sam mu da za nekoliko sekundi možemo postati prvaci Evrope, na šta se on brecnuo i rekao mi: "Ćuti, Ljupko, ćuti". Kada sam video da se mreža zatresla, skočio sam, i prvo čega se posle toga sećam je podijum na kojem smo svi mi bili sa peharom. Od tolikog stresa i nervoze nisam imao snage da se radujem, osećao sam se kao izduvani balon, i tek dosta kasnije postao sam svestan uspeha koji smo napravili - opisao je trener Ljupko Petrović kako se osećao u tim najvažnijim trenucima velike utakmice.

Čovek odluke, legendarni golgeter Darko Pančev, uvek sa najvećim zadovoljstvom priča o danima slavne prošlosti.

- Drago mi je što je naša generacija donela nešto čime mogu da se diče svi. Pehar je bio u našim rukama, radovali smo mu se, fotografisali se sa njim na terenu, i od tada svi zvezdaši koji žele mogu da uživaju u njemu. To je lepota. Naš klub je od osnivanja stvarao imidž, gurao je svoju Zvezdu prema nebu, da se postavi tamo gde joj je mesto zahvaljujući svim prethodnim generacijama, dok je naša samo napravila taj iskorak. Zvezda je stvarana godinama zahvaljujući sjajnim igračima i navijačima i siguran sam da će naša Zvezda večno da sija - sa velikim emocijama i sada priča Pančev.