Dragan Mance je rođen 26. septembra 1962. godine u Beogradu. Fudbal je počeo da igra u Galenici (sadašnji FK Zemun) od petlića.

Svojom ogromnom voljom, zalaganjem i posebno osećajem za gol, brzo je prelazio iz selekcije u selekciju, tako da je, već sa nepunih 17 godina postao prvotimac tadašnjeg zemunskog drugoligaša.

Nošen snagom svog raskošnog talenta i ljubavlju prema crno-beloj boji, 15. septembra 1980. prelazi u Partizan.

Za Partizan je odigrao 279 utakmica i postigao 174 gola. Igrao je 4 puta za A, 7 puta za mladu i 2 puta za Olimpijsku reprezentaciju Jugoslavije.

Živeo je u Zemunu sa ocem Ferdinandom, majkom Dušankom i mlađim bratom Goranom. Bio je neoženjen.

Septembar je bio mesec kada se Dragan rodio, prešao u Partizan i nažalost, mesec kada je okončao svoj mladi život.

Sećanje na njega ne bledi ni danas u srcima Partizanovaca, naprotiv, svake godine legenda se širi i na mlađe generacije, koje se nisu ni rodile kada je Dragan stradao u saobraćajnoj nesreći žurivši na trening tog 3. septembra 1985. godine.

Bilo je to čudno septembarsko jutro, kasnio je na trening i žurio da što pre stigne, a na kraju ta brzina je odnela njegov život koji je tek bio počeo ili što bi neki stariji navijači Partizana često u priči o njemu umeli da pomenu - Bog je sastavljao idealni tim, a napadač je mogao samo biti Mance.

Poslednji gol u dresu Partizana je postigao u prvenstvenom meču protiv Budućnost (2:1) odigranom u Humskoj, 1. septembra, golom iz penala u osmom minutu se oprostio, samo dva dana pre svoje smrti.

Prvi za pogibiju je saznao tadašnji trener crno-belih Nenad Bjeković, koji je odmah prekinuo trening.

- Momci, maločas je poginuo naš Dragan. Trening je završen - sa suzama je izustio Bjeković na šta se Manceov najbolji prijatelj Vladimir Vermezović srušio na teren.

Plakali su crno-beli, plakala je cela SFRJ, 30.000 ljudi na sahrani došlo je da poslednji put oda poštu sjajnom fudbaleru Partizana.