Crna velika ploča, ime i prezime, godina rođenja i smrti, eventualno i fotografija. Ovo je izgled tipičnog nadgrobnog spomenika u Srbiji koji za većinu ljudi predstavlja način da se ispoštuje pokojnik i pokaže mu se zahvalnost.
Naši građani za izradu i podizanje ovih svojevrsnih monumenata na godišnjem nivou izdvoje oko 50.000.000 evra.
Nadgrobna obeležja, u čijoj osnovi uvek treba da bude krst, deo je srpske viševekovne tradicije, ali takvih stilizovanih spomenika, koji označavaju ono što Srbi jesu, sve je manje.
U prethodnih 50 godina u našoj zemlji primetan je trend je da se za nadgrobne spomenike koriste ravne, crne ploče koja se uglavnom nalaze na katoličkim grobljima.
Razlozi za ovakvo stanje su, s jedne strane, ekonomsko-finansijski, a s druge, i pomodarske prirode. Veliku ulogu u svemu tome igra i neznanje kamenorezaca i klesara, iako su mnogi istoričari umetnosti pisali o tome kako treba da izgleda predački grob u Srbiji.
Zoran Đajić, geolog i predsednik udruženja “Kamen Srbije”, tvrdi da pre dolaska komunizma u našu zemlju nije bilo nikakvih problema da se na spomen-obeležje stavi krst.
- Tek smo po završetku Drugog svetskog rata počeli iznad grobova da stavljamo crne ploče i piramide sa petokrakama, a iz upotrebe se masovno izbacilo ono što krasi pravoslavlje i što je bio stub našeg opstanka kroz vekove, a to je krst. To što sada imamo na većini grobalja, preuzeli smo od Italije što nama ništa ne znači i apsolutno nema veze sa na našom nacijom i tradicijom – kaže Đajić.
Đajić napominje da je svojevremeno Srpska akademija nauka i umetnosti izdala knjigu u kojoj se opisuje više od 2.000 različitih oblika spomen-obeležja, odnosno nadgrobnih spomenika koji se prave od kamena peščara, a koji su svojevremeno koristili naši preci i svi su, kako kaže, bili u obliku krsta stilizovanog na različite načine.
Foto: Pixabay.com
Međutim, mnogi kamenoresci u Srbiji su se, pod uticajem ekspanzije crnih ploča iz isključivo rimokatoličke države, opredelili upravo za takvu vrstu materijala zato što je izrada spomenika brža, lakša, a i zarada im je veća.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji na godišnjem nivou umre više od 106.000 ljudi, a prosečna cena izrade jednog nadgrobnog spomenika iznosi oko 600 evra. Drugim rečima, Srbi za samo godinu dana na izradu i podizanje nadgrobnih spomenika potroše oko 50.000.000 evra, najgrublja je računica.
Iako očuvanje tradicije i stavljanje krsta na nadgrobne spomenike sve više pada u zaborav, nije baš sve tako crno. Na kruševačkom groblju svake godine sve više spomenika, koje klešu klesari ili vajari, prave se u duhu onoga čime su se Srbi dičili vekovima i što je bilo karakteristično za naša nadgrobna obeležja.
Zoran Vasiljković, protomajstor i akademski vajar, jedan je od retkih u Rasinskom okrugu koji čuva tradiciju srpskih spomen-obeležja i koji se bavi obnovim tradicije Lazareve Srbije. Još devedesetih godina prošlog veka počeo je da izrađuje autentične nadgrobne spomenike u duhu pravoslavne Srbije
- Spomenici u bivšoj Jugoslaviji rađeni su po principu pločastog materijala: kamen se lako polira, mašinama je mogao da se napravi neki paralelopiped i to je to, a samo poznavanje materijala od koga treba napraviti nadgrobni spomenik nije postojalo. Mnogi kamenoresci su bili rukovođeni trbuhom za kruhom – objašnjava Vasiljković.
Foto: Printscreen Youtube
- Svaki srpski spomenik treba da bude krstoobrazan, dakle krst treba da bude dominantno obežje na spomen-ploči, ispod krsta treba da budu podaci preminulog i fotografija, a može i bez nje. Takvi podaci, po mom mišljenju, treba da budu pisani isključivo ćirilicom – kaže Vasiljković i dodaje da svaki čovek koji se upokoji ima pravo na svoj identitet, odnosno pravo da njegov nadgrobni spomenik ima svoju ličnost.
- Ujedno, takav spomenik ne mora da bude skup, ali mora da ima krstoobrazno obeležje, a samim tim i svoju priču koja je u skladu sa našom srednjovekovnom tradicijom. Imam utisak, dok gledam ove moderne spomenike napravljene od granita, da su grobnice veoma neukusne, uloženo je mnogo para, a bez trunke duha i duhovnosti – ističe naš sagovornik.
Većina nadgrobnih spomenika u Srbiji je, kaže, kič koje krase lale i anđeli čime se srpska groblja samo opterećuju.
- Srpski kamenoresci koji nisu sposobni da naprave kvalitetan spomenik, kupuju već gotove, izrađene spomenike od Kineza, pa ih preprodaju našim ljudima koji, zaboga, hoće da vide neke anđele. Ne mora da znači da neko ko ima novac poseduje i ukus – zaključuje Vasiljković.
Spomen obeležja pored puta na kojima je nacrtan samo krst, takozvani “krajputaši”, takođe su karakteristična pojava u našoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija. U kruševačkom kraju danas postoji svega četiri čoveka koji se bave izradom autentičnih nadgrobnih spomenika u čijoj se osnovi nalazi krst, dok ih u celoj Srbiji ima samo desetak.
