Ovaj dvodnevni festival preispitaće granice između pozorišta i filma, a ujedno, prvi put biće internacionalan.

- Moja želja je da se Mećavnik sve više pretvara u kulturnu instituciju, pa utoliko ta ideja da svako godišnje doba ima jedan svoj festival, zapravo je ispunjenje sna o svrsi tog prostora, slično Andrićgradu. Namera ove kuće ili ovaj entuzijazam upućen je na stvaranje, ojačavanje krvne slike sveta koliko je to moguće, bez ogromnih ambicija, jer svet se menja velikim udarima i velikim promenama, a ovo je tihi rad barem na tim brdima koja su do juče bili nedođija, a sad ođednom dolaze najveći umetnici sveta -poruka je osnivača festivala Emira Kusturice.

Za nagradu "Zlatni list" nadmetaće se tri akademije iz Srbije i jedna iz Rusije, a odluku će doneti žiri u sastavu: glumica Anica Dobra, reditelj Nikita Milivojević i pisac Maja Todorović.

Državna pozorišna akademija iz Jaroslava (Rusija) takmičiće se sa predstavom "Slon" Aleksandra Kopkova, Akademija umetnosti Beograd sa predstavom "Mamu mu...ko je prvi počeo?" Dejana Dukovskog, ansambl Fakulteta dramskih umetnosti Beograd odigraće "Pošto gvožđe" Bertolda Brehta, dok će se Akademija umetnosti u Novom Sadu predstaviti komadom "Dok čekamo Godoa" po kultnoj drami Semjuela Beketa.

Selekcija festivala poverena je nagrađivanom reditelju Milanu Neškoviću.

- Najlepši dan na letovanju je onaj kada je toliko vedro da se boje neba i mora gotovo izjednače pa nismo sigurni gde prestaje more, a gde počinje nebo. Želja mi je da taj osećaj prizovemo ove jeseni preispitujući granice između filma i pozorišta, ukoliko one uopšte i postoje kada je u pitanju umetnički rad - kaže Nešković.

Kaže da će publika u takmičarkoj selekciji biti u prilici da vidi četiri potpuno različita izraza u smislu glume i režije.

- Neki od stilova su davno bili rezervisani samo sa određene žanrove i nismo ih smeli mešati. Da li danas postoji žanr? U svakom slučaju, uvek je živeo samo u glavama gledalaca, nikada na sceni. Odatle proizilazi i vizuelni identitet ovogodišnjeg festivala. Kao što je pozorište stariji brat filma, a kako se svi ugledaju na stariju braću, tako je i Jesenji pozorišni festival postao internacionalan i posvetiće se u budućnosti istraživanju sličnosti i razlika u samom pozorišnom izrazu koje neguju pozorišne akademije Evrope - objasnio je Nešković.

Koja su ograničenja pozorišta, a koja filma i da li ona uopšte postoje danas, da li se ova dva medija sve više preklapaju u umetničkom izrazu, neka su od pitanja koja će postaviti ovogodišnsji festival.

Emir Kusturica, osnivač festivala, održaće radionicu na temu filma i pozorišta, budući da se više nego uspešno bavio i jednim i drugim medijem.