Poznato je da se u manastiru Tumane kod Golupca dešavaju čuda. Molitve upućene ovom svecu, leče mnoge bolesti, a najnovija svedočenja govore o tome da je ovaj svetac oporavio čak i ljude koji su bili u komi. Medicinski otpisane, molitva ih je povratila.

M. M. iz velikog Laola došla je sa sinom u manastir Tumane da zablagodari Svetom Zosimu. Dok je bio u komi, usled pucanja bubrega, ona je dolazila u manastir da mu se čitaju molitve.

Nakon molitve, sin se probudio iz kome, vratilo mu se pamćenje, i svakoga dana se sve bolje osećao. Naposletku je bio isceljen.

J. D. iz Smederevske Palanke bio je nekoliko dana u komi. Njegova kćerka je pozvala manastir Tumane da se bratija moli za ozdravljenje.

Kod kivota Svetog Zosima pročitana je molitva. Gotovo u isto vreme, D. se probudio iz kome. Čim je izašao sa lečenja, došao je u manastir i zablagodario svetitelju.

Mnogobrojna svedočenja o čudesnim isceljenjima kod moštiju Svetog Zosima ispunjavaju letopis Manastira Tuman. Ovi sveti primeri jasno svedoče veru i ljubav naroda prema Bogu i svetitelju.

Osećajući da je manastir Tuman jedna od najvećih pravoslavnih svetinja, vekovima ga zovu Đerdapski Ostrog, prepoznajući isti blagodatni dar isceljivanja kod Svetog Vasilija i Svetog Zosima.

Mnogi dolaze tužni i bolešću utučeni. Iz svetinje odlaze radosni i zdravi. Sigurno je to da ko jednom dođe i oseti blagoslov Božji, tumanskoj svetinji iznova se vraća.

U na­ro­du bra­ni­čev­skog kra­ja ve­ko­vi­ma ži­vi pre­da­nje da se Pre­po­dob­ni Zo­sim Si­na­it upo­ko­jio ka­da ga je ne­ho­ti­ce ra­nio Mi­loš Obi­lić, ko­ji je imao dvor u ne­po­sred­noj bli­zi­ni ma­na­sti­ra Tu­ma­n i ko­ji je u nje­go­voj oko­li­ni obič­no lo­vio. Svi pu­to­pi­sci ko­ji su se na­šli u Tu­ma­nu to­kom XIX ve­ka sa ma­nje i vi­še de­ta­lja opi­sa­li su spo­me­nu­to pre­da­nje.

Vekovima je grob, kasnije mošti prepodobnog Zosima, u velikom poštovanju naroda. O tome su zapisana i mnoga svedočanstva, poput ovog.