Deca rođena 2025. godine tokom života suočiće se sa znatno većim rizikom od razornih šumskih požara nego generacija svojih baka i deka, upozorava nova naučna studija.
Prema procenama istraživača, klimatske promene mogle bi da donesu najmlađoj generaciji više od tri dodatne godine života u uslovima pogodnim za izbijanje i širenje požara, dok bi u pojedinim zemljama južne Evrope taj period mogao da dostigne čak šest i po godina.
Studija, koju je sprovelo osam naučnika i koja je krajem septembra objavljena u časopisu Environmental Research Letters, analizira koliko će dana tokom života različite generacije biti izložene meteorološkim uslovima koji povećavaju opasnost od šumskih požara.
Reč je o kombinaciji visokih temperatura, niske vlažnosti vazduha, snažnih vetrova i dugotrajne suše. Ovakvi uslovi isušuju vegetaciju i stvaraju pogodno okruženje za izbijanje i brzo širenje vatrene stihije.
Istraživači upozoravaju da će deca rođena danas imati znatno više dana sa visokim rizikom od požara od ljudi rođenih sredinom prošlog veka. Prema njihovim proračunima, čak 86 odsto povećanja izloženosti ovakvim uslovima tokom života može se pripisati klimatskim promenama, dok produženje očekivanog životnog veka ima tek neznatan uticaj na rezultate.
Jug Evrope na udaru, Hrvatska i Portugal posebno ugroženi
Najdramatičnije posledice očekuju se u mediteranskom regionu, koji se već godinama suočava sa razornim šumskim požarima.
Prema procenama naučnika, osobe rođene u Hrvatskoj 2025. godine mogle bi tokom života da budu izložene čak 2,5 puta većem broju dana sa visokim rizikom od požara nego generacija rođena 1950. godine. To znači da bi ukupno više od pet godina života mogle da provedu u uslovima pogodnim za izbijanje i širenje vatrene stihije.
Još nepovoljnija situacija očekuje se u Portugalu. Dok je između 1950. i 1970. godine u toj zemlji prosečno bilo 14 dana godišnje sa visokim rizikom od požara, do početka narednog veka taj broj mogao bi da poraste na čak 32 dana.
Deca rođena u Portugalu 2025. godine tako bi tokom života mogla da iskuse približno šest i po godina ovakvih uslova.
Važno je naglasiti da to ne znači da će šume goreti tokom celog tog perioda, već da će toliko vremena biti izložena kombinaciji vremenskih prilika koje pogoduju nastanku i širenju požara.
Svaki dodatni stepen zagrevanja donosi stotine opasnih dana
Naučnici upozoravaju da će obim budućih rizika direktno zavisiti od toga koliko će se planeta zagrejati.
Za svaki dodatni stepen Celzijusa prosečnog globalnog zagrevanja, životna izloženost opasnim uslovima povećala bi se za približno 410 dana u Hrvatskoj, 272 dana u Portugalu i oko 270 dana u Češkoj.
Istraživanje se zasniva na scenariju prema kojem bi prosečna globalna temperatura do 2100. godine mogla da poraste za 2,6 stepeni Celzijusa.
Autori studije ističu da bi brzo smanjenje emisija štetnih gasova moglo značajno da ublaži posledice. Prema njihovim procenama, smanjenje emisija moglo bi da skrati ukupnu izloženost opasnim uslovima u Evropi za prosečno 1,3 godine, dok bi u najugroženijim delovima južne Evrope ta razlika mogla da bude veća od dve godine.
Evropa se već suočava sa razornim požarima
Upozorenja naučnika stižu u trenutku kada se evropske zemlje suočavaju sa sve ozbiljnijim posledicama šumskih požara.
Prema podacima Evropskog sistema za informacije o šumskim požarima (EFFIS), od početka 2026. godine do kraja septembra širom evropskog kontinenta izgorelo je više od 686.000 hektara zemljišta.
Površina zahvaćena požarima u Evropskoj uniji gotovo je dvostruko veća od proseka za poslednjih 20 godina. Ipak, još nije dostignut rekord iz 2025. godine, kada je u državama članicama EU izgorelo više od 1,07 miliona hektara.
Među najteže pogođenim zemljama ove godine bila je Španija, gde je do 18. avgusta vatra zahvatila gotovo 297.000 hektara. U Portugalu je do kraja avgusta izgorelo više od 67.000 hektara, dok su veliki požari pogodili i Francusku, Grčku i druge evropske države.
Autori istraživanja posebno ukazuju na generacijsku nepravdu: deca rođena danas gotovo da nisu doprinela emisiji gasova sa efektom staklene bašte, ali će tokom života snositi sve veće posledice klimatskih promena.
Pored povećanog rizika od ekstremnih vremenskih uslova i šumskih požara, moraće da se suoče i sa izazovima prilagođavanja novoj klimatskoj stvarnosti.
Ipak, naučnici naglašavaju da budućnost nije unapred određena. Koliko će opasnih dana današnja deca doživeti zavisiće od odluka koje države budu donosile u narednim godinama, a posebno od brzine smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Autor: S.M.
