UMRO ROKFELER! Milioner preminuo u 89. godini života

Imao je 89 godina.

Njegova porodica potvrdila je smrt, a vest je saopštila predstavnica porodice Šeli Rodžers.

Rokfelerovo poreklo, bio je praunuk i imenjak osnivača kompanije Standard Oil, obezbedilo mu je nacionalnu prepoznatljivost čak i dok je obavljao funkciju guvernera svoje države, od 1977. do 1985. godine.

Narednih 30 godina proveo je u Senatu, gde je izgradio uglavnom liberalni politički profil, ali je istovremeno bio zagovornik nacionalne bezbednosti i prava ratnih veterana.

Lako je pobedio na izborima, a u zakonodavnom telu podržao je poreske reforme i zakon o zaštiti životne sredine kojim je trebalo da se kontroliše površinska eksploatacija uglja.

Takav način iskopavanja ostavlja velike ožiljke na površini zemljišta i izaziva eroziju, za razliku od skupog i opasnog dubinskog kopanja rudarskih okana.

Pojedini politički komentatori već su govorili o mogućnosti da se jednog dana kandiduje za predsednika SAD. Međutim, Rokfeleru se nije žurilo.

Nakon ubistva senatora Roberta F. Kenedija iz Njujorka 1968. godine, guverner Nelson Rokfeler imao je ovlašćenje da imenuje njegovog naslednika u Senatu i razmišljao je o svom nećaku.

"Dobio sam poziv od ujaka Nelsona, koji mi je ponudio mesto Bobija Kenedija u Senatu, ali sam odmah odbio", prisetio se Rokfeler u razgovoru za New York Times 1991. godine.

Umesto toga, osvojio je uglavnom ceremonijalnu četvorogodišnju funkciju državnog sekretara Zapadne Virdžinije, koja mu je poslužila kao odskočna daska za kandidaturu za guvernera 1972. godine.

Njegov protivkandidat te godine bio je aktuelni republikanski guverner Arč A. Mur Mlađi, kojeg su podržavali rudarski interesi.

On je Rokfelera nazvao političkim došljakom i tvrdio da njegovo protivljenje površinskoj eksploataciji uglja zapravo predstavlja napad na čitavu rudarsku industriju i pretnju hiljadama radnih mesta u državi.

To pitanje pokazalo se presudnim. Rokfeler je izgubio izbore od Mura za 73.000 glasova.

Obećavši da će se ponovo kandidovati za guvernera za četiri godine, prihvatio je imenovanje za predsednika koledža West Virginia, koji se nalazi u Bakingemu i tada je imao 1.625 studenata.

Godine 1976, više ne zagovarajući potpuno ukidanje površinske eksploatacije uglja, ubedljivo je pobedio na izborima za guvernera uz podršku rudarske industrije.

Tvrdio je da su se metode sanacije zemljišta dovoljno unapredile da bi takav način iskopavanja mogao da bude prihvatljiv. Kritičari su, međutim, njegovu promenu stava nazivali političkim oportunizmom.

Ponovo je izabran 1980. godine, ali je tokom njegovog drugog mandata Zapadnu Virdžiniju teško pogodila nacionalna recesija.

Nezaposlenost je porasla na 21 odsto, što je tada bio najviši nivo u SAD. Stanovnici su morali da štede, a Rokfelerova administracija sprovela je velika budžetska smanjenja.

Godine 1984. kandidovao se za Senat i pobedio republikanskog političkog početnika Džona Rejsa rezultatom 52 prema 48 odsto, uprkos tome što je na kampanju potrošio 12 puta više novca od protivnika.

Kritičari su ga optuživali da kupuje izbore. Tokom kampanje za guvernera 1980. godine potrošio je 11 miliona dolara sopstvenog novca, a još više tokom prve senatorske kampanje.

Nije se izvinjavao zbog troškova kampanje i otvoreno je priznavao da je jedan od najbogatijih članova Senata.

Živeo je u skladu sa svojim prezimenom: pored raskošne kuće u Čarlstonu, posedovao je imanje od 3.000 jutara u okrugu Pokahontas u Zapadnoj Virdžiniji, vilu u blizini parka Rok Krik u Vašingtonu i ranč u Nacionalnom parku Grand Teton, kod Džekson Hola u Vajomingu.

Rokfeler je tokom senatorske karijere predsedavao odborima za trgovinu, obaveštajne poslove i pitanja veterana. Ubedljivo je ponovo biran 1990, 1996, 2002. i 2008. godine.

Nakon terorističkih napada 2001. godine, u početku je podržao invaziju na Irak koju su predvodile SAD, oslanjajući se na tvrdnje administracije tadašnjeg predsednika Džordža Buša da irački predsednik Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje.

Međutim, dok je 2008. godine predsedavao Odborom za obaveštajne poslove, Rokfeler je nadgledao izradu izveštaja u kojem se navodi da su predsednik i njegovi najbliži saradnici „uvukli naciju u rat na osnovu lažnih pretpostavki“. U izveštaju je ukazano i na neosnovanu vezu između Sadama Huseina, napada 11. septembra i terorističke organizacije Al Kaida.

Nakon smrti kolege, senatora Roberta C. Birda, 2010. godine, Rokfeler je postao najdugovečniji senator Zapadne Virdžinije. Nije se kandidovao za šesti mandat i povukao se iz Senata u januaru 2015. godine, kada je imao 78 godina.

Rođen je na Menhetnu 18. juna 1937. godine, kao jedini sin među četvoro dece Džona Dejvisona Rokfelera III i Blančet Feri Hoker Rokfeler.

Dobio je ime Džon Rokfeler, bez tradicionalnog srednjeg imena i rimskog broja koji su krasili imena drugih članova njegove porodice. Roditelji i sestre Sandra, Hou, Houp i Alida zvali su ga nadimkom Džej, koji ga je pratio tokom čitavog života i davao mu prizvuk običnog čoveka.

„Kao dečaku, rekli su mi da sam odlučim da li želim da nastavim da nosim puno porodično ime, za koje mislim da predstavlja javnu službu, osećaj odgovornosti i visoke standarde koje čovek postavlja pred sebe. Kada sam imao 21 godinu, napisao sam pismo ocu i rekao mu da želim to ime i odgovornost koja uz njega dolazi“, ispričao je magazinu Lajf 1966. godine.

Njegov otac bio je filantrop i jedan od ključnih ljudi zaslužnih za osnivanje umetničkog centra „Linkoln centar“ u Njujorku.

Nakon što je Džon Rokfeler III poginuo u saobraćajnoj nesreći 1978. godine, procenjeno je da je tokom života, ne računajući nasledstvo, u dobrotvorne svrhe donirao oko 94 miliona dolara.

Džej se prisećao da ga je otac učio vrednosti novca tako što mu je davao nedeljni džeparac od 15 centi i tražio da ga podeli na tri jednaka dela – za trošenje, štednju i dobrotvorne svrhe.

Godine 1967. oženio se Šeron Persi, ćerkom senatora Čarlsa H. Persija iz Ilinoisa. Njihovo venčanje dospelo je na naslovnu stranu magazina Lajf.

Njegova supruga kasnije je postala direktorka javne televizijske i radio-stanice WETA u Vašingtonu.

Pored supruge, iza sebe je ostavio četvoro dece – Džona D. Rokfelera V, Valeri Rokfeler, Čarlsa Rokfelera i Džastina Rokfelera, dve sestre, Houp Oldrič i Alidu Mesindžer, kao i devetoro unučadi.

Godine 2010. u rudniku uglja „Upper Big Branch“ u Zapadnoj Virdžiniji dogodila se podzemna eksplozija u kojoj je poginulo 29 rudara. Bila je to najteža rudarska nesreća u SAD u prethodnih 40 godina.

Rokfeler, koji je godinama kritikovao kršenje propisa o bezbednosti u rudnicima, tada je pozvao na uvođenje novih krivičnih kazni. Međutim, njegov predlog je zaustavljen zbog protivljenja republikanaca i predstavnika rudarske industrije.

Godine 2014, pred odlazak iz Senata, pozdravio je podizanje optužnice protiv Donalda L. Blankensipa, bivšeg direktora kompanije koja je upravljala rudnikom.

„Kada mu bude suđeno, prema njemu će se postupati mnogo pravednije i sa mnogo više dostojanstva nego što je on ikada postupao prema rudarima koje je zapošljavao“, izjavio je senator.

Blankensip je kasnije osuđen zbog prekršaja u vezi sa bezbednošću u rudniku i proveo je godinu dana u zatvoru.

U znak priznanja za pola veka javne službe građanima Zapadne Virdžinije, Univerzitet Zapadne Virdžinije je 2014. godine svoju Školu za javnu politiku i političke nauke nazvao po njemu, dok je univerzitetska biblioteka određena kao trajno mesto čuvanja njegove senatorske arhive.

Džej je odrastao na Menhetnu i u okrugu Vestčester. Godine 1954. završio je akademiju „Filips Ekseter“ u Nju Hempširu, a 1961. diplomirao je na Univerzitetu Harvard, gde je studirao jezike i istoriju Dalekog istoka. Na postdiplomskim studijama na Univerzitetu Jejl bavio se istorijom Azije i kineskim jezikom.

Borba za zdravstveno osiguranje

Zajedno sa senatorom Edvardom M. Kenedijem, demokratom iz Masačusetsa, Rokfeler je bio jedan od glavnih zagovornika plana predsednika Bila Klintona i Hilari Klinton iz 1993. godine, kojim je trebalo uspostaviti sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu za građane SAD.

Plan je propao zbog snažnog protivljenja zdravstvene industrije i osiguravajućih kompanija.

Četiri godine kasnije, Rokfeler je bio jedan od autora zakona kojim je uspostavljen Program zdravstvenog osiguranja dece (CHIP). Taj program obezbeđuje zdravstveno osiguranje za milione dece iz porodica sa niskim prihodima koja bi u suprotnom ostala bez zdravstvene zaštite.

Takođe je učestvovao u izradi zakona kojima su proširene usluge zdravstvene nege za veterane, uključujući i negu u kućnim uslovima, a glasao je i za zakon iz 2010. godine kojim je uvedena obaveza univerzalnog zdravstvenog osiguranja, poznata kao „Obamaker“.

Rokfeler je govorio da je njegova borba za dostupniju zdravstvenu zaštitu bila direktno povezana sa iskustvom koje je stekao kao mladić, kada se suočio sa teškim položajem dece koja nisu imala pristup čak ni osnovnoj preventivnoj zdravstvenoj nezi.

„To me ne čini liberalom. Stalo mi je“, rekao je za Njujork tajms tokom rasprave o „Obamakeru“ 2009. godine.

Široj javnosti poznat kao Džej, bio je praunuk biznismena i filantropa Džona D. Rokfelera, koji je izgradio naftnu imperiju i postao prvi milijarder u istoriji SAD.

Njegovi potomci postali su bankari, poslovni magnati, filantropi, guverneri, pa čak i potpredsednik SAD. Džej je bio jedan od retkih demokrata u toj porodici.

Kao i mnogi njegovi preci, studirao je na Harvardu, sakupljao umetnička dela i odrastao u svetu u kojem su mu se brojne prilike otvarale gotovo same od sebe.

Želeći da iskusi nešto drugačije, proučavao je jezik i kulturu Japana, gde je živeo sa svega 50 dolara mesečno. Potom se pridružio Mirovnom korpusu kao pomoćnik direktora R. Sardženta Šrajvera.

Radio je i u Stejt departmentu, ali tamo nije imao konkretna zaduženja. Imao je osećaj da luta bez jasnog cilja.

Kada je imao 27 godina, na predlog prijatelja priključio se programu „Volonteri u službi Amerike“ (VISTA), federalnom programu za borbu protiv siromaštva, koji je danas deo organizacije AmeriCorps.

Otišao je u Emons, u Zapadnoj Virdžiniji, mesto udaljeno četiri milje od najbližeg asfaltiranog puta. Svuda su se uzdizala strma brda, a školski autobusi tokom zime nisu mogli da prolaze. Rudnici uglja bili su zatvoreni ili su radili sa minimalnim brojem zaposlenih. Većina od 60 porodica živela je od socijalne pomoći, a mnogi stanovnici nisu znali da čitaju i pišu.

Meštani su bili nepoverljivi prema ljudima koji su dolazili sa namerom da im pomognu, posebno prema čoveku visokom gotovo dva metra, koji nije bio iz tog kraja i nosio je prezime Rokfeler.

„Ljudi su mislili da sam ili republikanski organizator, federalni agent koji traži ilegalne destilerije alkohola ili državni službenik koji proverava ko prima socijalnu pomoć“, rekao je 1965. godine za Asošijeted pres.

Bilo mu je potrebno čak šest meseci samo da organizuje prvi sastanak meštana.

Rokfeler je uspeo da ostvari skromne rezultate: osnovao je bejzbolski tim za decu, udruženje građana i prostoriju za okupljanje, pokrenuo osnivanje biblioteke i obezbedio redovnu autobusku liniju do Čarlstona, udaljenog 15 milja.

Međutim, za njega lično, to iskustvo promenilo je čitav život.

„U Emonsu je sve počelo da dolazi na svoje mesto. Zavoleo sam te ljude i shvatio da zaista mogu da promenim njihove živote“, rekao je za Njujork tajms.

Godine 1966. preselio se u Čarlston, prestonicu tada izrazito demokratske države, i postao demokratski kandidat za mesto u Predstavničkom domu zakonodavnog tela Zapadne Virdžinije.

„Sada shvatam da siromašnima ne možete pomoći da sami sebi pomognu samo u jednoj zajednici. Morate da menjate stvari na najvišem nivou“, izjavio je tada.

Poput porodice Kenedi, i njegovo prezime imalo je ogromnu moć da oblikuje njegov život.

U vreme kada je njegov ujak Nelson bio guverner Njujorka, a kasnije i potpredsednik SAD, drugi ujak Vinthrop uspešno se kandidovao za guvernera Arkanzasa, dok je treći ujak Dejvid bio predsednik banke „Čejz Menhetn“, Džej Rokfeler je već samim svojim prezimenom privlačio ogromnu pažnju nacionalnih medija, čak i kada se kandidovao za relativno nevažnu funkciju u Zapadnoj Virdžiniji.

Autor: D.B.