1100 Engleski kralj Vilijam II (William), sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom u šumi tokom lova.

1589 Zbog prelaska na stranu hugenota, francuskog kralja Anrija III (Henri) ubio je pristalica katoličke Svete lige, dominikanac Žak Kleman (Jacques Clement).

1788 Umro je Tomas Genzboro (Thomas Gainsborough), engleski portretista i pejsažista i jedan od osnivača britanske Kraljevske akademije umetnosti.

1799 Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje (Jacques Etienne Montgolfier), koji je sa bratom Žozefom Mišelom (Joseph Michel) 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1830 Francuski kralj Šarl X Burbonski (Charles Bourbon) abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu, koja je izbila zbog kraljeve odluke da ukine slobodu štampe, raspusti parlament i promeni izborni zakon.

1876 Rodjen je lingvista Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije (Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960, osnivač moderne dijalektologije, autor "Pravopisa srpskohrvatskog jezika".

1903 U Makedoniji je počeo Ilindenski ustanak za oslobodjenje od otomanske vlasti, proglašena je "Kruševska republika" koja se održala samo 11 dana, a ustanak je u krvi ugušen.

1921 Umro je italijanski operski tenor Enriko Karuzo (Enrico Caruso), proslavljeni izvodjač dela Verdija i Pučinija i kancona. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.

1934 Umro je nemački predsednik Paul fon Hindenburg, a Hitler je sebe proglasio firerom (vođom) i preuzeo apsolutnu vlast.

1935 Velika Britanija je donela zakon kojim je reformisan sistem upravljanja u Indiji, od koje su odvojeni Burma i Aden, garantovana je veća lokalna samouprava u pokrajinama i formirano je centralno zakonodavstvo u Nju Delhiju.

1939 Nobelovac Albert Ajnštajn (Einstein) je upozorio američkog predsednika Teodara Ruzvelta (Roosevelt) da nemački naučnici rade na bombi sa uranijumom, posle čega su u SAD počele (početkom 1940) istraživanje radi izgradnje atomske bombe.

1945 Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vodja Josif Visarionovič Staljin, predsednik SAD Gari Truman i premijer Velike Britanije Klement Atli (Attlee) postigli dogovor o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone posle Drugog svetskog rata.

1990 Iračka vojska napala je Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Slanjem trupa u Kuvajt, irački predsednik Sadam Husein pokrenuo je dogadjaje koji su doveli do Zalivskog rata i stacioniranja američkih trupa u regionu.

1994 Pod pretnjom pooštravanja medjunarodnih sankcija SR Jugoslaviji, vlada Srbije pozvala je lidere bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt-grupe za BIH i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda.

2001 Bosanski Srbin, general Radislav Krstić osudjen je u Hagu na 46 godina zatvora zbog genocida, istrebljenja, ubistava i progona bosanskih Muslimana u Srebrenici 1995. Žalbeno veće Haškog tribunala je 2004. Krstiću preinačilo kaznu na 35 godina zatvora.

2004 Umro je Francuz Anri Kartije-Breson (Henri Cartier-Bresson), svetski priznat fotograf.

2007 Etički kodeks koji predvidja strožija pravila lobiranja u američkom Kongresu usvojen je i u Senatu, a njegovo usvajanje smatra se ogromnim napretkom u proteklih nekoliko decenija na tom planu. Zakon je usledio nakon serije skandala oko primanja mita poslanika.

2009 Sud u Bagdadu osudio je bivše iračke zvaničnike Tarika Aziza i Alija Hasana al-Madžida na po sedam godina zatvora zbog zločina nad Kurdima tokom 1980-tih godina. Aziz je bio zamenik premijera u vreme vladavine bivšeg predsednika Sadama Huseina, a Al Madžid, Huseinov rodjak, naložio je upotrebu hemijskog oružja protiv Kurda.

2014 – Ukupno 296 dece i mladih Palestinaca ubijeno je u pojasu Gaze od početka izraelske ofanzive protiv palestinskog radikalnog pokreta Hamas 8. jula, saopštio je Fond UN za decu (UNICEF).